Oslanjanje na strane investicije nam se obilo o glavu: Oštar pad ulaganja u Srbiju ove godine i slaba očekivanja NBS za ubuduće

Srbija je definitivno prevazišla model rasta ekonomije koji je do sada radio, nakon što su godinama unazad ekonomisti objašnjavali da je to neminovnost. Narodna banka Srbije je u poslednjem izveštaju o inflaciji najavila da na srednji rok očekuje smanjenje stranih direktnih investicija (SDI) koje će se kretati oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovaj udeo država je beležila pre 2015. godine, kada se ostvario prvi veliki skok u investicijama. Ono što i dalje nedostaje u projekcijama institucija u Srbiji je plan ili barem opredeljenje u kom smeru će uopšte ići državna investiciona politika. Privlačenje investicija se i do sada svodilo na čuveno alanforovsko – Halo, Bing, kako brat?

„Priliv SDI u Srbiju u drugom kvartalu iznosio je 843,5 miliona evra (3,5 odsto BDP-a), što je, u uslovima povećane globalne neizvesnosti, za 12 odsto manje od priliva ostvarenog u istom periodu prethodne godine. Posmatrano na nivou prvog polugođa, priliv SDI premašio je 1,2 milijardi evra i pretežno se odnosio na reinvestiranu dobit i vlasnički kapital“, stoji u izveštaju o inflaciji. Da budemo precizniji, u isto vreme prošle godine, dakle za prvih šest meseci u 2025. priliv je bio 1,725 milijardi evra, dok je ove taj iznos 1,224 milijardi evra.

NBS je podigla očekivanja u ovom izveštaju što se tiče rasta BDP-a za ovu godinu, uz tvrdnju da ni suša, ali ni požari u zemlji neće uticati bitnije na ekonomske parametre. Ako nam i neki podaci stradaju, to će biti isključivo krivica povećane svetske volatilnosti.

Kako navode ekonomisti centralne banke, njihova procena je konzervativnija što se tiče samog nivoa neto priliva SDI nego u prethodnoj projekciji, pri čemu očekuju da će se narednih godina kretati u proseku oko tri odsto BDP-a, s obzirom na „ambijent povećane globalne neizvesnosti i tendencije transformisanja evropskih lanaca vrednosti, što može uticati na odluke u pogledu obima i vremenskog okvira realizacije investicionih projekata“.

Istorijski pregled

Učešće stranih direktnih investicija (SDI) u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije proteklih godina kretalo se uglavnom u rasponu od pet odsto do sedam odsto, uz rekordne vrednosti 2024. godine, dok su u 2025. godini zabeleženi blaži prilivi i pad neto učešća. Ovaj stabilniji priliv počeo je 2015. godine.

Priliv SDI u 2021. godini iznosio je oko 3,9 milijardi evra, što je činilo približno 6,8 odsto BDP-a. Ukupan priliv u 2022. godini bio je 4,4 milijarde evra, odnosno oko sedam odsto BDP-a. Priliv je zadržao visok nivo i naredne godine od oko 4,5 milijardi evra, što je predstavljalo približno šest odsto BDP-a. Zabeležen je rekordni bruto priliv 2024. od oko 5,2 milijarde evra (neto oko 4,6 milijardi evra), čije je učešće u BDP-u iznosilo oko 5,6 odsto.

U prošloj godini došlo je do usporavanja i pada neto priliva SDI na manji procenat BDP-a od oko 3,9 odsto.

Priliv SDI 2015. iznosio je oko 1,8 milijardi evra, što je činilo oko 4,9 odsto do 5,1 odsto BDP-a. Naredne je blago porastao na oko 1,9 do 2,1 milijardu evra (oko 2,36 milijardi dolara), čineći oko 5,4 odsto BDP-a. Ove dve godine su bile prekretnice. Već od 2015. godine neto priliv SDI počinje u potpunosti da pokriva deficit tekućeg računa platnog bilansa, što je učvrstilo makroekonomsku stabilnost i otvorilo put ka kasnijim rekordima.

U periodu pre 2015. godine, neto učešće stranih direktnih investicija (SDI) u BDP-u Srbije bilo je izrazito volatilno i u proseku značajno niže u poređenju sa današnjim nivoima, krećući se u rasponu od veoma skromnih 2,2 odsto pa do preko šest odsto u pojedinim godinama velikih privatizacija. Prema istorijskim podacima kretanje po ključnim razdobljima i godinama bilo je šarenoliko. Period od 2010. do 2014. godine u postkriznoj konsolidaciji karakterišu umereniji prilivi usled posledica Svetske ekonomske krize i činjenice da su najveća državna preduzeća već bila prodata.

U 2010. godini neto SDI su iznosile oko 2,7 odsto do tri odsto BDP-a (oko 860 miliona evra). Sledeće godine je zabeležen je skok na oko 5,2 odsto BDP-a (neto priliv blizu 1,9 milijardi evra, pre svega zbog prodaje Maksija belgijskom Delezu). Pad na istorijski minimum nas je sačekao u 2012. godini od svega 2,2 odsto BDP-a (neto priliv je bio oko 240 miliona evra zbog otkupa udela u Telekomu i Železari). Usledio je blagi oporavak na oko 2,2 odsto do tri odsto BDP-a (neto oko 768 miliona evra), a u 2014. godini SDI su iznosile oko 3,5 odsto BDP-a (neto priliv od oko 1,2 milijarde evra).

Srbija već dve godine beleži oštar pad potpuno novih, “greenfield” stranih direktnih investicija