Fiskalni savet predlaže reformu poljoprivrede: Imamo životni standard na pola evropskog, ali pune EU cene hrane

Srpska poljoprivreda, tradicionalni stub srpske ekonomije, nalazi se u dubokoj i višedecenijskoj stagnaciji, dok istovremeno građani plaćaju evropske cene hrane, a država izdvaja rekordne budžetske subvencije koje ne donose rezultate, upozorava se u najnovijoj studiji Fiskalnog saveta Republike Srbije.

Analiza pod nazivom „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“, donosi alarmantnu dijagnozu stanja u srpskom agraru, ali i predlaže radikalan, desetogodišnji plan reformi po uzoru na Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) Evropske unije.

Hronični problemi srpskog agrara: Kolaps stočarstva i tehnološko zaostajanje

Dok ostatak srpske privrede beleži dinamičan rast, domaća poljoprivreda već duže vreme koči ekonomski napredak zemlje. U periodu od desetak godina, realna bruto dodata vrednost (BDV) srpskog agrara praktično je stagnirala zabeleživši blagi pad od 0,4 odsto, dok je ostatak privrede Srbije porastao za skoro 40 odsto. Istovremeno, u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE-11) poljoprivredna proizvodnja je u proseku porasla za 11 odsto.
Registrovani su glavni faktori koji opterećuju sektor.

Ekstremno niska produktivnost rada: Produktivnost po jedinici rada u Srbiji dostiže tek oko jedne trećine (32,7 odsto) proseka Evropske unije. Prosečni prinosi po hektaru su za oko četvrtinu niži nego u EU, a zemlje CIE-11 su u prethodnoj deceniji ubrzanim tehnološkim razvojem uspele da prestignu Srbiju.

Katastrofalni trendovi u stočarstvu: Ukupno brojno stanje stoke u Srbiji opalo je za čak 23,9 odsto. Najveći pad zabeležen je kod koza (39,4 odsto), svinja (26,8 odsto) i goveda (21,2 odsto). Srbija, nekada prepoznatljivi neto izvoznik, danas uvozi meso i mlečne proizvode kako bi pokrila domaće potrebe.

Kriza u proizvodnji mleka: Ukupna proizvodnja mleka u Srbiji opala je za 8,4 odsto, dok je broj muznih krava desetkovan za 28,5 odsto. Prividni statistički rast mlečnosti po kravi od 28,5 odsto zapravo je anomalija – posledica masovnog gašenja manjih, manje produktivnih porodičnih farmi južno od Save i Dunava.

Zastarela tehnika i demografska erozija: Čak 90 odsto traktora i 76 odsto kombajna u Srbiji starije je od deset godina. Ovu situaciju dodatno otežava starenje sela. Udeo nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starijih od 65 godina porastao je na gotovo 45 odsto, dok je udeo mlađih od 35 godina na margini od svega pet odsto.

Drastičan pad pašnjaka

Između dva popisa poljoprivrede (2012. i 2023. godine), površine pod livadama i pašnjacima smanjene su za čak 34,2 odsto (za oko 240.000 hektara), što direktno oslikava slom tradicionalnog stočarstva povezanog sa ispašom.

Skupa hrana: Cene evropske, a standard polovičan

Neuspeh agrarne politike najneposrednije pogađa same građane Srbije. Cene hrane u zemlji dostigle su u 2024. godini čak 96,6 odsto proseka Evropske unije, dok je opšti nivo cena na oko 60 odsto, a realni životni standard (BDP po stanovniku u paritetu kupovne moći) jedva dostiže 51,8 odsto proseka EU. Budući da srpska domaćinstva skoro trećinu budžeta troše na hranu, ove visoke cene najteže pogađaju socijalno najugroženije slojeve stanovništva.

Fiskalni savet ističe da se uzroci visokih cena hrane nalaze na oba kraja lanca snabdevanja. U primarnoj proizvodnji, visoke cene mineralnih đubriva (koja su u Srbiji od 2020. do 2025. poskupela za 95 odsto naspram 60 odsto u EU) i semena, kontrolisana od strane uskog kruga uvoznika i distributera, znatno podižu troškove proizvodnje. Sa druge strane, u maloprodajnom lancu postoji izražena asimetrija: trgovci i prerađivači izuzetno brzo prenose svako poskupljenje sirovina na potrošače, dok se pad cena na svetskim berzama prenosi izuzetno sporo i nepotpuno.

Desetogodišnji plan reformi i nova arhitektura podsticaja

Fiskalni savet naglašava da Srbiji nije potreban veći agrarni budžet, već njegova temeljna i dugoročna reforma. Država već izdvaja značajna sredstva za poljoprivredu – oko 1 odsto BDP-a za budžetske subvencije, odnosno oko 1,5 odsto BDP-a (blizu 1,4 milijarde evra godišnje) ako se uračunaju lokalna davanja i poreske olakšice za gorivo. Problem je u tome što se čak 80 odsto tih sredstava troši na direktna davanja po obimu proizvodnje (poput premije za mleko ili regresa za gorivo), dok su investicije u modernizaciju marginalizovane.
Predložena reforma ne podrazumeva smanjenje ukupne finansijske podrške, već njeno prekomponovanje kroz tri faze tokom narednih deset godina.

Prva faza u trajanju od 1 do 2 godine, bila bi prema Fiskalnom savetu, stabilizacija sistema. Jasno razdvajanje osnovnog plaćanja po hektaru (od 18.000 dinara) kao stabilne dohodovne podrške koja se poljoprivrednicima isplaćuje bez obaveze pravdanja fiskalnim računima za repromaterijal. Mera pravdanja računima, iznenada uvedena u februaru 2026. godine, ocenjena je kao nepovoljna praksa koja odudara od savremenih evropskih sistema.
Uvođenje dopunske redistributivne podrške (CRISS) za prvih 10 hektara kako bi se direktno pomoglo malim i srednjim porodičnim gazdinstvima.
Pokretanje pilot projekata: Testiranje prvih eko-šema i programa za dobrobit životinja.

Druga faza od 3 do 5 godina se odnosi na promenu strukture i uvođenje standarda. Preusmeravanje dela direktnih plaćanja na podsticanje ekoloških praksi (plodored, pokrovni usevi, racionalno korišćenje đubriva). Postepeno napuštanje linearne isplate od 19 dinara po litru mleka, što je model koji pravila EU i Svetske trgovinske organizacije (WTO) ne dozvoljavaju. Umesto toga, podsticaji se moraju vezati za klase kvaliteta mleka (higijenski i bakteriološki parametri) i standarde dobrobiti životinja. Povećanje obuhvata CRISS plaćanja sa 10 na 20 hektara.

U trećoj fazi (6-10 godina) treba da se uspostavi moderan model i potpuno usklađivanje sa Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije (ZPP EU).
Izdvajanja za investicije moraju činiti najmanje 25 odsto ukupnog agrarnog budžeta, pri čemu se minimum 35 odsto tih sredstava mora usmeriti na dopunske ekološko-klimatske mere i dobrobit životinja.

Ključni infrastrukturni i digitalni preduslovi

Fiskalni savet izričito upozorava da reforme sistema subvencija neće promeniti realnost na terenu ukoliko država ne izgradi zapuštene institucionalne i fizičke kapacitete.

Hitno uspostavljanje funkcionalnog geografskog sistema elektronske identifikacije parcela (LPIS) i integrisanog kontrolnog sistema (IACS). Bez ovih sistema, koji u Srbiji godinama kasne u realizaciji, država ne može vršiti adekvatnu satelitsku i administrativnu kontrolu korišćenja zemljišta i primene ekoloških standarda.

Fizičko ujedinjavanje i ukrupnjavanje isparcelisanog poljoprivrednog zemljišta. Komasacija je ključni preduslov za uvođenje savremene tehnologije i precizne poljoprivrede, smanjenje transportnih troškova i efikasno navodnjavanje.
Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini u Srbiji pokrivaju svega 6 odsto potencijalnih površina, a realizacija planova iz prethodnih godina dostigla je tek oko 30 odsto. Pored vode, neophodna su dramatično veća ulaganja lokalnih samouprava u asfalte i atarske puteve, koji su ključni za pristup poljoprivredne mehanizacije parcelama.

Kapaciteti ključnih uprava (poput Uprave za agrarna plaćanja i Uprave za veterinu) su hronično zapušteni i imaju i do 25 odsto manje zaposlenih od sistematizovanog broja. Dodatno, neophodno je potpuno osposobljavanje Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, koja poseduje opremu i osnovne tehničke preduslove još od 2016. godine, ali i dalje ne radi u punom kapacitetu.

Ukoliko se ovi preduslovi ispune kroz postepenu i predvidivu politiku, uspešna agrarna reforma u Srbiji ima potencijal ne samo da podstakne ekonomski rast, kako kažu ekonomisti Saveta, već i da direktno snizi cene hrane na domaćem tržištu, čime bi se značajno podigao standard i kvalitet života građana.

Nezapamćena prolećna suša u Srbiji: Ugroženi svi usevi