Kako je Kostarika postala jedna od najsrećnijih zemalja na svetu

U čemu je tajna?

Ova centralnoamerička zemlja zapanjujućih plaža, prašuma i biodiverziteta, takođe je poznata i po stabilnoj demokratiji i obrazovanoj populaciji. 

Ukidanje vojske donelo više novca za obrazovanje

„Pre sedamnaest godina Kostarika je završila s vojskom. To nam je dozvolilo mnoge druge stvari. Novac koji smo trošili na vojsku, sada ulažemo u obrazovanje. Osam odsto našeg BDP-a ide na obrazovanje, jer više ne moramo da dajemo na vojsku. Naša snaga su ljudi, njihov talenat i njihovo blagostanje“, objasnio je tajnu sreće državljana zemlje koju vodi njen predsednik Karlos Alvarado Kuesada na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Koliko je to izdatak vidi se iz podataka Svetske banke, koji pokazuju da najmoćnija zemlja sveta – SAD troši na obrazovanje manje od pet odsto svog BDP-a, dok je svetski prosek samo 4,8 odsto.

Odluka da ukinu vojsku pozitivno je uticala i na zaštitu životne sredine Kostarike. Ova država sada proizvodi više od 99 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora, uglavnom iz hidroelektrana.

To jeste veliko dostignuće, ali za stanovnike ove prelepe zemlje, električna energija predstavlja samo mali deo energije za potrošnju, jer mnogi koriste gas za grejanje i za automobile.

To je vrlo važno jer je kvalitet vazduha u Kostariki, kao i u mnogim zemljama širom sveta, zabrinjavajuć, a neki delovi glavnog grada San Hozea krše  dozvoljene granice Svetske zdravstvene organizacije za zagađenje vazduha.

Vlada Kostarike iskoristila je poreze prikupljene za prodaju fosilnih goriva kako bi platila zaštitu šuma.

„Osamdesetih godina pokrivenost šumama bila je smanjena na 20% zbog uzgoja životinja i drveta. Uspeli smo da sve to oporavimo i vratili smo se na pokrivenost šumama od 50%. Tako se borimo protiv klimatskih promena“, rekao je Karlos Alvarado Kuesada. 

Šume su od ključnog značaja za biodiverzitet zemlje, u kojima je smešteno više od pet procenata svetskih vrsta, uprkos kopnenoj masi koja pokriva samo 0,03% planete.

Predsednik Alvarado je rekao da su ovi napori pomogli da se pojača ekonomija Kostarike. 

„Mnogi kažu da je zaštita životne sredine protiv ekonomije. A to je potpuno suprotno. Naš turizam je porastao upravo zbog toga“, rekao je.

Kao rezultat, Kostarika je najsrećnija i najodrživija zemlja na Zemlji, sudeći prema indeksu Happi Planet (HPI).

Ovaj indeks, koji se objavljuje četiri puta od 2006. godišnje, računa dobrobit i dugovečnost stanovništva, mere kojim se podjednako distribuiraju oba, zatim postavlja rezultat u odnosu na ekološki otisak svake zemlje. A Kostarika je na vrhu glasanja tri puta od četiri. 

Ali to nije samo HPI. 

Nedavno istraživanje Galupa pokazalo je da je Kostarika jedna od najsrećnijih zemalja na svetu. U njoj je očekivani životni vek 78,5 godina, što je duže nego u SAD-u.

Profesor Mariano Rojas, ekonomista kostarikanskog fakulteta na Latinoameričkom fakultetu društvenih nauka, pripisuje visoki stepen dobrobiti Kostarikanaca, kulturi stvaranja čvrstih društvenih mreža, stvaranja prijatelja, porodica i komšija.

Ali nije sve tako sjajno u Kostariki, a na to ukazuje i mana u HPI-jevim proračunima jer ne objašnjavaju stopu ubistava u zemljama.

U Kostariki, ta stopa je dostigla 12,1 ubistvo na 100.000 stanovnika u 2017. godini, što je više nego dvostruko od svetskog proseka od 5,3.

Predsednik Alvarado je rekao da je stopa ubistava bila veoma visoka u Latinskoj Americi. 

„Glavna stvar sa kojom je nesigurnost povezana je nejednakost. Latinska Amerika je jedna od najneujednačenijih regija na svetu“, kazao je.

Ubistva u Kostariki odvijaju se u veoma specifičnim oblastima „gde je ono što je potrebno politika politike prilika“.

Ovo je, kako je rekao, uspešno urađeno u više zemalja, stvaranjem mogućnosti za slobodno vreme, prevencijom narkomanije i trgovine drogom, novim mogućnostima za mlade, za žene, kao i stvaranjem novih radnih mesta. 

Kostarika je nedavno prošla kroz program poreskih reformi, za koje je predsednik Alvarado rekao da su oslobodile novac koji će potrošiti na socijalne programe.

„Ako uvedete ove reforme i rešite probleme likvidnosti, to znači da nismo morali da smanjimo bilo koji od naših socijalnih programa. To je značilo i stabilno finansiranje javnih usluga. A tu je i stabilnost, a to je ono što nam je potrebno da ponovo pokrenemo našu ekonomiju“.

Kostarika, inače od 1949. godine nema državnu vojsku, što je definisano i njenim ustavom. Jedina je latinoamerička zemlja koja ima demokratsku vlast od 1950. ili ranije.Kostarika je konstantno među vodećim zemljama Latinske Amerike po Indeksu ljudskog razvoja.

Kristofor Kolumbo je bio prvi Evropljanin koji je kročio na tlo današnje Kostarike. Hrišćanstvo je njihova zvanična religija, a najviše stanovnika su katolici.