Rezultati istraživanja Masterkarda pokazuju da 80 odsto ispitanika voli da vodi računa o finansijama i da teže tome da imaju veću kontrolu nad potrošnjom.
U šest evropskih zemalja koje su učestvovale u istraživanju koje je sprovela kompanija Ipsos MORI, 77 odsto ljudi redovno proverava stanje tekućih računa, a 79 odsto njih tačno zna koji im je dozvoljeni limit na kreditnoj kartici.
Takođe, 66 odsto Evropljana čita sve ili većinu materijala koje prime od svoje banke ili institucije koja im izdaje karticu.
Potreba za većom kontrolom nad sopstvenim novcem dešava se u isto vreme kada i poverenje u banke nestaje, jer samo 54 odsto ispitanika kaže da veruje svojim bankama, dok svega 31 odsto smatra da im banka pruža dovoljno informacija.
Kako su pristup i kontrola nad bankovnim računima dostupni putem interneta i mobilnih aplikacija, ljudima se sviđa da budu više upoznati sa finansijama, u prilog čemu govori podatak da 76 odsto njih koristi prednosti tehnologije i da upravljaju svojim finansijama putem interneta.
Takođe, izbegavaju se opcije koje mogu otežati kontrolu nad finansijama, a 64 odsto ljudi kaže da se trude da ništa ne kupuju na kredit. Uprkos tome što imaju pristup internetu, mnogi ljudi i dalje čuvaju novac u „slamarici“ i to je još čest slučaj, bilo da li je u pitanju mala ili velika suma novca.
Ovaj tip štednje je nekonvencionalan u modernom vremenu interneta kad samo 35 odsto redovno posećuje ekspoziture banaka, dok većina više voli da plaća karticom (64 odsto) umesto gotovinom (42 odsto).
Kada je reč o večitoj dilemi – ko donosi odluke o potrošnji, žene su te koje su više angažovane po pitanju novca, pa 83 odsto žena kaže da češće vode računa o kućnim finansijama, u poređenju sa 78 odsto muškaraca.
Takođe, žene redovnije proveravaju stanje na tekućem računu (79 odsto žena u poređenju sa 74 odsto muškaraca). Ovi podaci se ne slažu sa time koga muškaraci smatraju glavnim za finansije, jer 62 odsto njih misli da oni donose većinu odluka vezanih za budžet svog domaćinstva.
Predsednik kompanije Masterkard za centralnu i istočnu Evropu Karlo Enriko je rekao da ljudi, više nego ikada ranije, žele osećaj kontrole nad sopstvenim finansijama, pa rado prihvataju nove tehnologije koje im u tome pomažu.
„Naše pripejd kartice su osmišljene tako da ljudima pruže još jedno sredstvo da to postignu i pokazalo se da su od dragocene pomoći onima koji ih koriste, te tako 69 odsto ljudi kaže da misle da im one mogu pomoći da kontrolišu svoju potrošnju, a 73 odsto njih čak kaže da bi pripejd kartice mogle da spreče da zapadnu u dugove“, dodao je Enriko.
S obzirom na to da kontrola nad sopstvenim novcem postaje važna, pripejd kartice takođe mogu biti od pomoći kod nekih drugih nedoumica koje postoje kada se upravlja novcem.
Tako 70 odsto roditelja dece starije od 13 godina smatra da je pripejd kartica dobar način da deca nauče kako da upravljaju novcem, a 67 odsto ispitanika smatra da pripejd kartice pružaju veći nivo sigurnosti na putovanjima u inostranstvo.
-615x345.jpg.webp)
Građani Srbije se godinama obmanjuju sa načinom naplate daljinskog grejanja jer seu toj ceni za paušalni iznos akontacije koji se naplaćuje 12 meseci krije i skrivena naplata drugog nezakonitog poreza na imovinu stana sa kojim se finansiraju lokalne samouprave i partije. Cena sa kojom se naplaćuje grejanje u Beogradu je 1432,71 din/m2 stana. Tako stan od 60 m2 godišnje plati 60 m2 x 1432,71 din/m2 = 85.962,60 din umanjeno za popust od 7%=79.945,22 din Koliko je kwh kupio godišnje? Cena kwh= 7,57 din/kwh , pa delenjem 85.962,60 din sa 7,57 din/kwh = 11.355,69 kwh ili podeljeno sa 12 meseci=946,31 kwh mesečno kupuje ili podeljeno sa 60 m2 =15,7718 kwh/m2 mesečno. Koliko se godišnje prosečno isporuči kwh po m2 stana? Merenjem za objekat u zadnjih 12 god (kalorimetrom i podelom na UKUPNU GREJNU POVRŠINU OBJEKTA ) dobijen je prosečni utrošak od 91,2405 kwh/m2/god, dok ako se deli sa UKUPNOM STANBENOM POVRŠINOM (koja je manja jer se greje i hodnik i dr) dobijen je prosek od 97,7304 kwh/m2 stana za plaćanje. To znači da korisnik stana od 60 m2 x 97,7304 kwh/m2=5863,824 kwh/god prosečno mu se isporučuje. Kako se to krije i nema obračuna između kupljenih kwh akontaciono i isporučenih kwh sav više naplaćen novac se zadržava. U Beogradu su kalorimetri ugrađeni pre 12 god ova sezona je 13 sa kalorimetrom i izbegava se ispravna naplata jer se građani reketiraju i neshvatajući da se u računima Infostana ne prikazuje koliko je kupljeno kwh sa uplatom. To je organizovana krađa korisnika koja se uspešno sprovodi jer krijući očitana stanja kalorimetra korisnici neznaju da su predmet prevare. Ako od kupljenih 11.355,69kwh oduzmemo prosečno isporučene od 5863,824 kwh razlika je 5491,866 kwh pomnoženo sa prodajnom cenom od 7,57 din/kwh =41.573,42 din -7%popust=38.663,28 din je na ovakav način naplate prisvojeno a da korisnici toga nisu svesni. Više na ovu temu možete saznati ako ukucate Grejanje Zoran Vukov ili Detaljno objašnjenje – kako nas kradu na grejanju. Pažljivo pročitajte jer su to istiniti podaci.