Organizacija potrošača Efektiva predstavila je studiju pod nazivom "Nevidljivi zakon" koja ukazuje na selektivnu primenu zakona u sporovima koje su pred nadležnim sudovima vodili korisnici daljinskog grejanja u Pančevu. Pored toga studija o...
Sudije osnovnih i viših sudova, u sporovima potrošača sa pružaocima komunalnih usluga – pre svega daljinskog grejanja – presuđuju u korist pružalaca usluga čak i onda kad su zakoni na strani potrošača, pokazala je studija organizacije potrošača Efektiva.
Efektiva je objavila studiju pod nazivom „Nevidljivi zakon“ koja se bavi neprimenjivanjem propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu. U ove usluge spadaju, pored ostalog, komunalne usluge, telekomunikacione usluge i snabdevanje električnom energijom.
Studija, koju je napisao pravnik Efektive Jovan Ristić, pokazuje da sudije u ovim sporovima ne primenjuju Zakon o zaštiti potrošača, da Zakon o obligacionim odnosima i druge propise primenjuju selektivno u korist pružalaca usluga i da generalno daju prednost odlukama lokalne samouprave u odnosu na zakone sa kojima su te odluke u koliziji.
Kao primer je uzeto postupanje JKP Grejanje iz Pančeva koje naplaćuje tzv. fiksni deo cene grejanja od potrošača kojima je pružanje usluge obustavljeno pre više od deset godina, a u nekim slučajevima i pre čitavih 20 godina.
Kako je Ristić izjavio za Novu ekonomiju, četiri zakona ove zemlje ne dopuštaju naplatu usluge koja se ne pruža, a to su Zakon o obligacionim uslugama (kroz načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja), Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o energetici.
Studija je zasnovana na više od 60 sudskih presuda iz Beograda i Pančeva, od čega se 44 tiču naplate fiksnog dela cene grejanja u Pančevu i odnose na petoro potrošača koji su s punim pravom odbijali da plaćaju račune za nepruženu uslugu grejanja, verujući da će nezavisno sudstvo stati uz njih.
Ustavni sud: Toplana u Kruševcu nije ovlašćena da se bavi raskidanjem ugovora“U presudama se, međutim, implicira – a u jednom mišljenju Ministarstva energetike se izričito kaže – da se Zakon o obligacionim odnosima ne primenjuje na obligacione odnose uređene posebnim zakonima, tj. da Zakon o komunalnim delatnostima isključuje primenu Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača u domenu opštinskih komunalnih usluga”, objašnjava Ristić, i dodaje da se time krše ustavna načela jedinstva pravnog poretka i hijerarhije pravnih akata.
Prema njegovim rečima, na taj način se implicira da lokalna samouprava – kojoj je članom 13 Zakona o komunalnim delatnostima prepušteno da bliže uredi ugovorni odnos pružaolaca i krajnjih korisnika usluge – ima pravo da uredi taj odnos kako ona hoće, tj. mimo opštih pravila ugovornog prava i pravila koja važe za potrošačke ugovore.
On podseća da sistemski, krovni zakoni, poput Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača ne mogu da se derogiraju posebnim zakonima a naročito ne podzakonskim aktima, kao što su odluke lokalnih samouprava i vladine uredbe.
Ristić kaže da su potrošači iz Pančeva, čiji su slučajevi obrađeni u studiji, do 2015. godine još i dobili poneku prvostepenu pa i pravnosnažnu presudu u svoju korist, ali da su se utuženja nastavljala kao na pokretnoj traci, a sudije se u novim parnicama nisu osvrtale na presude svojih kolega. Od 2016. godine, ovi potrošači bez izuzetka gube sporove iako su zakoni na njihovoj strani.
Statistički podaci, koje je Ristić dobio od Osnovnog i Višeg suda u Pančevu pokazuju da u 2018. i 2019. godini niko nije dobio spor sa JKP Grejanje.
POTROŠAČI OČEKUJU POPUSTE I PROMOCIJERistić ukazuje da je Zakon o zaštiti potrošača, koji je od 2014. godine krovni zakon u ovoj oblasti, praktično nevidljiv na sudovima, i to ne samo u Pančevu već i u Beogradu, i da je primećeno da neke sudije ignorišu pozivanje potrošača na njega, pa čak i da odbijaju da njegovo pominjanje unesu u zapisnik.
„Zakon o obligacionim odnosima se u Pančevu primenjuje selektivno, primenjuju se norme koje odgovaraju lokalnoj toplani, a ‘preskaču’ se one koje joj ne idu u korist, poput načela jednakosti uzajamnih davanja. Izbegavaju se i one odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o energetici i Odluke skupštine Pančevo koje jasno vezuju plaćanje cene za pruženu uslugu.“
Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava pojava da sudije u Pančevu ne citiraju već prepričavaju pravne norme tako da ispada da su one isključivo u korist JKP Grejanje, a izostavljaju se detalji koji su od odlučujućeg značaja za uspeh potrošača u sporu kao što je vezivanje naplate fiksnog dela cene za pruženu uslugu.
Ova pojava je zabeležena u čak 10 od 24 ispitanih presuda koje su donete od 2015. do 2020. godine.
U osam presuda donetih od 2014. do 2020. primetno je pozivanje na institute i situacije koje nemaju uporište ni u zakonima ni u pančevačkoj odluci, a to je izmišljena podela na “privremeno” i “trajno” isključenje sa toplovodne mreže pri čemu navodno samo kod “trajnog”, odnosno kod isključenja cele zgrade sa topovoda, toplana “nema troškove”, pa tada ne naplaćuje fiksni deo.
PANDEMIJA DRASTIČNO IZMENILA PONAŠANJE POTROŠAČARistić ukazuje da je grejanje sezonska usluga, i da mu je razumljivo zašto se deo cene plaća tokom letnje sezone, ali dodaje da je „nezakonito dostavljati račune korisnicima koji su se isključili sa toplovoda ili im je pružanje usluge obustavljeno, pa uslugu nemaju godinama – jer je jednostavno neće, i imaju pravo da je neće i niko im je ne može silom nametnuti“.
“Nevidljivi zakon” se takođe bavi nezakonitim saldiranjem i uračunavanjem uplata po računima Infostana i Elektroprivrede Srbije. Dok je Infostan tehnologije od ove prakse pre par godina odustao, EPS je i dalje primenjuje – izdajući račune koji su neka vrsta polu-opšte uplatnice i ne glase na mesečni iznos potraživanja već na zbir mesečnog potraživanja i ranijih nenaplaćenih potraživanja.
Kako Ristić ukazuje, posledica toga je – zaračunavanje kamate na kamatu, što je zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima ali EPS-u donosi ekstraprofit.
Na četiri hiljade dinara po okasnelo plaćenom mesečnom računu, kamata ne može da bude veća od 10 dinara, a ona bude preko 100 dinara, kaže Ristić i dodaje da je Infostan u poslednje dve godine počeo da gubi sporove po tužbama za duplu naplatu računa kao još jedne posledice primene sistema saldiranja koje je to beogradsko JKP koristilo od 2011. do 2018. godine.
Prema Ristićevim rečima, tek su u 2020. godini zabeleženi prvi slučajevi primene Zakona o zaštiti potrošača pred beogradskim osnovnim sudovima u domenu komunalnih usluga.
Studija je urađena uz finansijsku pomoć EU u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Centar savremene politike i Efektiva.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Dok nadležni upozoravaju na negativne posledice niskog vodostaja Dunava, i apeluju na građane da štedljivo troše struju i vodu, niska proizvodnja na hidroelektranama beleži se još od maja. Da li su vlasti mo...
Republički štab za vanredne situacije apelovao je danas na građane Srbije, lokalne samouprave, privredu i sve korisnike da racionalno i odgovorno koriste električnu energiju i vodu, posebno vodu za navodnjav...
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je AikBank-u revolving kreditnu liniju za faktoring u iznosu od 30 miliona evra u okviru svog Programa za olakšavanje trgovine (TFP), saopštio je zajmodavac....
Srbija Dubravka Đedović handanović
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović prodala udeo koji je imala u kompaniji Kulturistria. Prema pisanju hrvatskog portala Teleskop, svoj udeo od 35 odsto prodala je glumcu Goranu Bog...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Srbija je još zemlja u kojoj se krije istina, sramota je na onome ko je prevaren a ne na onome ko se na prevaru odlučio.
Još 2007 god sam primetio očitavanjem kalorimetra u zgradi da se ova naplata nezakonito izvodi . I pored slanja snimaka stanja kalorimetara svakog meseca u reklamacijama koje sam slao Infostanu nisam mogao da ostvarim pravičnu naplatu grejanja. Plaćao sam ispravno onoliko kwh koliko ja treba da platim na osnovu isporučenih kwh zgradi podeljeno sa ukupnom stanbenom površinom. Infostan je podneo tužbe Prvom a kasnije Četvrtom Sudu , na koje sam uložio prigovor -žalbu. Sud mi nikada nije zakazao ročište, jer su znali da sam u pravu. Više informacija na ovu temu možete saznati ako ukucate DETALJNO OBAVEŠTENJE KAKO NAS KRADU NA GREJANJU
Decenijama ce naplata grejanja obavlja nezakonito u celoj Srbiji a da niko od nadležnih institucija ništa ne preduzima da ovu pljačku građana prekine. Kalorimetar u zgradi u kojoj stanujem ugrađen je pre 17 grejnih sezona (u leto 2005 god) i posedujem fotografije stanja o isporučenoj toplotnoj energiji za ceo period od tada, kao i koliko je oštećen korisnik ovom nezakonitom naplatom u Beogradu. Godinama sam pokušavao da se izborim da se naplata vrši zakonito ali u tome nisam uspeo pa ni slanjem Tužbe TUŽILAŠTVU ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL još Decembra 2010 god. ali se ono izgovaralo kao nenadležnim. Ovu materiju sam detaljno proučio i nije mi ostalo ništa drugo nego da uz pomoć poštenih ljudi kao Dušana Čavića u MARKA ŽVAKA“ na YOU TUBE iznesem i objasnim ako ukucajte „Detaljno objašnjenje – kako nas kradu na grejanju“ gde sam u komentarima izneo koliko su građani Beograda oštećeni ovom nezakonitom naplatom.
Niko ne komentariše da se naplata daljinskog grejanja kao i ostalih komunalnih usluga obavlja sa falsifikovanim cenovnicima i bez OBRAČUNA šta je kupac kupio u periodu kada se energija ne isporučuje (leti) i kada se isporučuje. Uplate za grejanje predstavljaju AKONTACIONU KUPOVINU kwh pa se prilikom svakog povećanja cene kwh mora izvršiti OBRAČUN između kupljenih kwh do povećanja cene kwh. Ali to se nikada ne radi, jer se korisnici varaju. Šta je kupljeno sa cenom kwh od 6,54 +10%PDV= 7,19 din/kwh (ovako se prikazuje prodajna cena a ne bez PDV u računu. Isto tako naplata „PAUŠALNA“ sa IZNOSOM od 1.502,73 [din/m2 god.] je AKONRACIJA koja je dvostruko veća od ispravne. Ako podelite 1502,73 sa cenom 7,19 din/kwh dobija se količina kwh koja se na ovakav način fakturiše po m2 stana i iznosi 209 kwh/m2 god. Znači za period do Septembra korisnik je platio za 4 meseca 500,91 din/m2 stana i kupio 69,6676 kwh/m2 stana i to se mora OBRAČUNOM PRIKAZATI pre primene nove cene od 8,06 din/kwh ili za puušalnu naplatu sa 1.594,25 din/m2 god sa kojom se godišnje kupuje sada 197,7977 kwh/m2 stana. Prosečno se godišnje isporuči (prosek za objekte građene po JUS standardima, namenjeni za daljinsko grejanje iznosi 90 do 92 kwh/m2 po ukupno zagrevanom prostoru u zgradi, dok ako se greje hodnik i drugi prostor to je 97,5865 kwh/m2 stana za plaćanje. Pošto obračun nije urađen ni za prethodnu 2022/2023 god, a isporučeno je od Novembra do kraja sezone svega 80,9394 kwh/m2 stanaza plaćanje , jasno je da je svaki korisnik u Beogradu kupio kwh i za sezonu 2023/24 ali to nisu svesni. Ta prevara je OZAKONJENA u Zakonu o zaštiti potrošača krajem 2010 god , a zako je stupio na snagu 01.01.2011 god. Citiraču kako je ovaj ne zakoniti član 10. promenom ZNAČENJA pojedinih izraza obesmislio prava korisnika, da bi se izbegao prikaz OBRAČUNA jer korisnici kupuju samo kwh a ne i m2 svog kupljenog stana.
Ceo problem je što država štampa novac i potstiče inflaciju koja je veća od povećanja plata i penzija, pa mora da podigne sve cene kako komunalnih usluga tako i hrane. Na ovaj način se negativno utiče na štednju, dok se držanjem fiksno cene Eura više od 5 godina (što se smatra uspehom Vlade), sva roba je na taj način već prestigla evropske cene istih, što odgovara uvoznicima.
Ključno je znati ZNAČENJE OVIH IZRAZA (koje je Vlast izbrisala iz Zakona o zaštiti potrošača od 2014 god a koje su bile u Zakonu od 01.01.2011.
19) PRODAJNA CENA jeste konačna cena jednog komada robe, ili date količine robe, odnosno konačna cena usluge, uključujući sve poreze i dažbine.
20) JEDINIČNA CENA ROBE jeste konačna cena po kilogramu, litru, metru, kvadratnom metru, kubnom metru ili drugoj mernoj jedinici koja je u redovnoj upotrebi i odgovara prirodi robe, uključujući sve poreze i dažbine.
21) JEDINIČNA CENA USLUGE jeste konačna cena po kilovat času struje, gasa ili centralnog grejanja odnosno kubnom metru vode ili drugoj mernoj jedinici pružene usluge koja je u redovnoj upotrebi i odgovara prirodi usluge, uključujući sve poreze i dažbine.
Ova značenja Vlast je obrisala iz sledećeg Zakona o zaštiti potrošača jer se nezakonito fakturisalo i pre toga , kao električna energija, daljinsko grejanje od 2012 god kada je Vlada Ivice Dačića donela UREDBU o cenama toplotne energije, kako korisnici ne bi mogli u sudskom postupku da se pozovu na ta značenja, jer su se naplaćivali kwh koji nisu ni isporučeni, mereni kalorimetrom. Još 2005 god ugrađeni su kalorimetri u Beogradu a da se naplata nezakonito obavlja primenom dvojne cene. To je razlog da je uveden pojam FIKSNI DEO CENE (koji se naplaćuje cele godine 12 meseci) dok se VARIJABILNI DEO naplaćuje samo za isporučene kwh, kada se obavlja isporuka toplotne energije. Prodajna cena kwh je KONAČNA CENA i ona se nemože deliti, već prilikom kalkulacije za utvrđivanje cene kwh postoje fiksni troškovi Toplane i varijabilni troškovi koji zavise od obima proizvodnje toplotne energije (kwh) t.j. utroška energenata i drugo.
Srbija je još zemlja u kojoj se krije istina, stamota je na onome ko je prevaren a ne na onome ko se na prevaru odlučio.
Od kako su ugrađeni kalorimetri u podstanici zgrade (u leto 2005) snimao sam stanja pa su podaci izneti u komentaru zasnovani na validnim i verodostojnim podacima, o količini kwh fakturisanim po m2 stana godišnje i kwh koji su isporučeni po m2 stana za plaćanje.Podaci za sezone 2003/04 i 2004/05 date su na osnovu cenovnika i za PAUŠALNU NAPLATU. Tako 2003/04 Fakturisano je 342,8571 [kwh/m2 stana god] a ispravno je trebalo 91,4285 [kwh/m2 stana god] isto i u 2004/05 sezoni Fak = 342,8571 [kwh/m2stana god] a trebalo je 91,4285 [kwh/m2 god]. Ostale sezone date su na osnovu fakturisanih kwh i isporučenih, mereno kalorimetrom u predajnoj stanici zgrade. Tako u 2005/06 Fak= 345,1967 kwh/m2 ; Isp= 112,1965 kwh/m2; u 2006/07 Fak=345,4701 ; Isp= 80,8646 kwh/m2; u 2007/08 Fak= 345,9403 kwh/m2 , Isp= 101,1532 kwh/m2 ; u 2008/09 Fak= 276,7164 kwh/m2 , Isp=97,409 kwh/m2; u 2009/10 Fak=231,2726 kwh/m2 ; Isp= 96,3144 kwh/m2 ; u 2010/11 Fak= 216,2985 kwh/m2; Isp= 103,4190 kwh/m2; u 2011/12 Fak= 205,2827 kwh/m2 , Isp= 106,6760 kwh/m2; u 2012/13 Fak= 204,0829 kwh/m2, Isp= 88,4890 kwh/m2; u 2013/14 Fak= 200,5837 kwh/m2, Isp= 77,5547 kwh/m2 ; u 2014/15 Fak= 200,5837 kwh/m2, Isp= 96,5243 kwh/m2 u 2015/16 Fak= 194,9300 kwh/m2, Isp= 96,0166 kwh/m2; u 2016/17 Fak= 189,2615 kwh/m2, Isp= 116,2026 kwh/m2; u 2017/18 Fak= 189,2615 kwh/m2 , Isp=94,5265 kwh/m2, u 2018/19 Fak=189,2615, Isp= 88,8671 kwh/m2; u 2019/20 Fak=189,2615, Isp=85,6238 kwh/m2; u 2020/21 Fak=189,2615, Isp= 107,5703 kwh/m2; u 2021/22 Fak= 196,9672 kwh/m2 god, Isp= 99,1640 kwh/m2 god.u 2022/23 Fak= 205,3945 [kwh/m2god] a Isp = 70,4911 kwh/m2 god (u Oktobru nisu grejali) i u 2023/24 sezoni Fak = 201,5327 kwh/m2 god, a Isp= 78,5476 kwh/m2 stana god. u 2024/25 sezoni fakturisani je 201,1708 kwh m2 god a Isp= 114,2519 kwh/m2 stana u 2025/26 sezoni Fak=204,1584 kwh/m2 god a Isp= 110,9835 kwh/m2 stana god. Ako saberemo fakturisane količine kwh od sezone 2003/04 sa sezonom 2025/26 (za 23 sezonu) dobija se da je UKUPNO kupljeno i plaćeno = 5.407,6029 [kwh/ m2 stana]. Šta je Toplana za isti period isporučila? Sabiranjem isporučene količine kwh za 23 sezonu dobijeno je UKUPNO = 2.205,9597 kwh/m2 stana podelimo sa 23 grejnom sezonom dobija se PROSEČNA količina kwh koja se godišnje isporučila i ona iznosi 95,9112 kwh/m2 god. Ako ukupno plaćene kwh od 23 sezonu od 5.407,6029 kwh podelimo sa prosečnom količinom od 95,9112 kwh/m2 god dobija se koliko smo kupili sezona = 56,3813 grejnih sezona za 23 sezone, što znači da smo oštećeni lažnim akontacijama za 56,3813 sezone – 23 sezonu = 33,3813 sezone su nam ne zakonito naplatili, i to je organizovani kriminal.
Problem o kojem se nikada ne govori je ne zakonita naplata daljinskog grejanja. Kao prvo, korisnici akontaciono unapred kupuju kwh (sa kojim se greju i to je proizvod koji toplana prodaje). U računima Infostana se ne nalaze očitana stanja kalorimetra koji su ugrađeni još 2005 god jer se to krije zbog ne zakonitog cenovnika, tako da korisnici neznaju šta plaćaju 12 meseci. Drugo, Odlukom o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda data u SL. listu grada Beograda br, 24/2003 god jasno stoji u članovima 3, 4, 5, 6….. ali se to nikada nije izvršilo. Tako da korisnici ni sada nemaju posle 20 god od ugradnje kalorimetara u zgrade koliko je njihova stvarna ispravna godišnja potrošnja kwh za grejanje.
Ako analizirate cenovnike tako što će te svaki iznos podeliti sa prodajnom cenom za kwh, dobiće se da je cena sa kojom je INFOSTAN celo vreme fakturisao (PREMA ZAGREVANOJ POVRŠINI ) ustvari dvojna cena koja je služila za REKETIRANJE t.j. naplatu višestruko većeg iznosa nego što je ispravno po cenovniku dato PO MERILU KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE. gde je sa iznosima [din/kw god ] ili iznosom [din/m2 god] služilo za naplatu kada još kalorimeri nisu bili ugrađeni, ali po stvarnom utrošku. Sa iznosom [din/kw god] se fakturisalo prosečnih ~ 664 do 666 [kwh/kw god] , a sa iznosom [din/m2 god] prosek od ~ 92 [kwh/m2 god]. Sa jediničnom prodajnom cenom [din/kwh] fakturisalo su se izmerene količine kwh, ako je u zgradi ugrađen kalorimetar. Nije se stvarni utrošak faktirisao sa dve cene, kao što je uvela Vlada Ivice Dačića (da bi sakrili nezakonitu naplatu) , umanjuvši ispravne iznose namenjene kada u zgradi još nisu ugrađeni kalorimetri (ZA INSTALISANU SNAGU dato u Sl listu 35/2010 ) a stvarni iznos obaveze je prozvala VARIJABILNI DEO koji je zasnovana na očitanim stanjima kalorimetra u zgradi. Zato nikada nije ni postavila SL. list br. 1 /2002 god izdat 31. Januara 2002 god u kome se nalazi tekstualni deo ODLUKE O CENAMA TOPLOTNE ENERGIJE u kome jasno stoji, da se naplata ne obavlja sa 2 cene. Pošto Sl. list br. 1/2002 niko nije video i pročitao daću objašnjenje. Za probno grejanje naknada za isporučenu toplotnu energiju data je formula
NPG = Q x C x D/ BDGS gde je
NPG /din – naknada za probno grejanjem;
Q (kw) – instalisana snaga u objektu;
C (din/kw) godišnja cena toplotne energije;
D – broj dana trajanja probnog grejanja;
BDGS – broj dana u grejnoj sezoni
ILI PREMA MERILU KOLIČINE TOPLOTE UKULIKO JE ISTO UGRAĐENO.
(0vo je važno, jer to je razlog zašto nije postavljen SL. List 1/2002 izdat 31. Januara 2002god)
Znači da se naknada za grejanje utvrđuje kada nemate kalorimetar na osnovu iznosa C – [din/kw godišnje] ili prema [din/m2 godišnje] instalisane snage, a te cene se nalaze u cenovniku PO MERILU KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE. Ako je broj dana probnog grejanja jednak broju dana u grejnoj sezoni tada je Naknada za grejanje = Q x C. Znači da se množi instalisana snaga (data kao ukupna površina koja se greje u zgradi) x iznos dat kao [din/m2 god] . Pogledajte cenovnike u SL. list od 23/2002 pa sve do Sl. lista 55/2008 gde je količina kwh/m2 godišnje iznosila ispravno oko 92 kwh što je iskustvena količina kwh koja se godišnje isporučuje i sa tom količinom je trebalo da se korisnici zadužuju akontaciono a na kraju grejnog perioda da se izvrši obračun na osnovu stvarno isporučenim kwh/m2 stana. To se još nije ostvarilo ni sada
Ključna stvar, koju korisnici treba da znaju je na koji načim se formira cenovnik toplane i koje su cene postavljene ispravne, a koje cene su nepravilno sačinjene kako bi se naplatilo više novca. Još davne 2002 god u oktobru premijer Zoran Đinđić je osvojio vlast sa sloganom „POŠTENO“ i to je želeo i da ostvari sa reformom naplate komunalnih usluga. Ali problem je, što lustracija kadrova prethodne vlasti nije učinjena, koji su pisali odluke i cenovnike pa su oni i dalje opstruisali donete cenovnike i odluke kako bi i dalje zadržli ne zakonitu dobit koju su redovno do tada ostvarivali. Tako je doneta ODLUKA O CENAMA TOPLOTNE ENERGIJE data u Sl. listu grada Beograda br.1/2002 god 31.januara 2002 god (imam snimljen dokumenat pa ću dat cenovnik komentarisati jer je ceo cenovnik neispravno sačinjen). Infostan koristi dvojnu cenu PREMA ZAGREVANOJ POVRŠINI od 15 [din/m2 mesečno] sa kojom je korisnik plaćao za 12 meseci =180 din/m2 god. Cena kwh je iznosila 0,42 din/kwh , pa je korisnik stana od 60 m2 kupovao godišnje 25.714,28 kwh god. što je (višestruko više od ispravne količine ali to korisnici ne znaju). Date su i cene PO MERILU KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE za INSTALISANU SNAGU (dve cene) 81,00 [din/n2 godišnje] sa kojom se godišnje kupuje sa cenom 0,42 [din/kwh] =192,857 [kwh/m2 god] što je takođe neispravno jer je cena veća više od 2 puta. Date su i dve cene PREMA INSTALISANOJ SNAZI 1.285,71 [din/kw god] i druga cena (po merili količine toplotne energije) za instalisanu snagu 578,57 [din/kw godišnje]. Ako prvi od 1.285,71 [din/m2 god podelimo sa drugom od 578,57 [din/m2 god] prva cena je 2,222 puta veća i to je isto neispravno.
OVO JE VAŽNO. Da bi korisnici znali koliko se kwh nstalira snage po m2 stana (PO JUS STANDARDIMA ) treba podeliti cene iz dela za instalisanu snagu 81[din/m2 god] sa 578,57 [din/kw god]= 0,1400 [kw/m2] posle skraćivanja. U kasnijim cenovnicima dato je tačnija vrednost od ~ 0,1385 [din/kw] po JUS STANDARDIMA. Ovo je važno pa ću detaljnije objasniću. Po JUS standardima visina prostorija je 2,60 m, ali se računa i debljina podne ploče od 0,17 m , pa je visuna stana 2,77 m. Ako površinu stana od 1 m2 pomnožimo sa visinom od 2,77m dobija se 2,77 m3 zapremine koja se greje. Po JUS standardima instalira se po m3 stana 50 w .Znači na 1 m2 ili 2,77 m3 x 50 w = 138,5 w a na stan od 60 m2 instalira se 8310 w ili 8,31 kw snage radijatora. Cene u ispravnom cenovniku PO MERILU KOLIČINE TOPLOTNE ENERGIJE (za instalisanu snagu) obe cene treba da dasju isti iznos obaveze za plaćanje ali u rešenjima za stan data je samo površina stana u m2 pa Infostan ima taj podatak a ne i snagu radijatora. Zbog neispravno datog cenovnika u br.1/2002 god usledio je pritisak Premijera pa je donet prvi ali opet delimićno ispravan cenovnik u br. 23/2002 god objavljen u Sl listu 31. oktobra 2002 god. (daći objašnjenje)
Ako analiziramo šta se plaća sa cenom PREMA ZAGREVANOJ POVRŠINI 20 [din/m2 mesečno], godišnje se plaća x12 meseci= 240 [din/m2 god] podeljeno sa cenom 0,70 din/kwh = 342,8571 kwh /m2 god. se plaća, što je u odnosu sa drugom cenom PO MERILU količine toplotne energije od 64 [din/m2 god] podeljeno sa 0,70 din/kwh daje 91,4285 [kwh/m2 god]. Količina 91,4285 [kwh/m2 god] predstavlja ispravnu prosečnu količinu kwh koja se godišnje isporuči po m2 zagrevane površine u stanbenoj zgradi, taj podatak je toplana znala, ali Infostan je fakturisao sa cenom PREMA ZAGREVANOJ POVRŠINI od 20 [din/m2 mes] koja je 3,75 puta veća od ispravne, i tako se godinama kralo jer kalorimetri još nisu ugrađeni u potsanice zgrada. Infostan je trebao da fakturiše sa cenom 64 din/m2 god jer je to cena data za instalisanu snagu po formuli iz ODLUKE O CENAMA TOPLOTNE ENERGIJE iz Sl, lista 01/2002. Paćanje komunalnih usluga je infostan vršio sa PRIZNANICAMA gde su stajeli samo iznosi koji su akontaciono uplaćivani a da na kraju obračunskog perioda nije se nikada prikazao OBRAČUN šta je korisnik plaćanjem kupio a šta je JKP isporučilo, kako se višestruko više naplaćivalo od stvarne ispravne obaveze sav više naplaćeni novac je zadržavan i to je organizovana krađa korisnika koja se i danas vrši ne prikazivanjem očitanih stanja mernih uređaja za vodu, daljisko grejanje i zajedničku električnu energiju kao i obračun za troškove održavanja koji se plaćaju svakog meseca a da nikada nije prikazan obračun koji je dužno da prikaže Gradsko Stanbeno koje taj novac koristi. Sva javna preduzeća dužna su da račune za svoje usluge šalju Skupštini vlasnika stanova koja je dužna da čuva račune i da za neispravan račun uloži REKLAMACIJU za sve korisnike, a ne da Infostan tuži pojedine korisnike koji nisu uplatili neispravan račun koji je poslao Infostan. Probudi te se jer ova krađa neće nikada prestati jer su građani izgubili potpuno saznanje šta je njihova ispravna obaveza za plaćanje jer se dodaju stavke za plaćanje koje se već nalaze u prodajnoj ceni ili su izmišljene kako bi se uvećao iznos računa.