Skoro 95 odsto građana smatra da rade više nego što je potrebno (REZULTATI ANKETE)

Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Najveći broj čitalaca koji je odgovorio na poslednju anketu, skoro 95 odsto njih, smatra da zaposleni u Srbiji rade više nego što je potrebno, odnosno da je ravnoteža između radnog i slobodnog vremena značajno narušena.

Nešto više od polovine njih (oko 56 odsto) navodi da im na radnom mestu više odgovara fleksibilno radno vreme, do 44 odsto njih preferira tačno određen početak i kraj radnog dana.

Slična podela postoji i oko pitanja da li produktivnost raste sa fleksibilnošćću radnog vremena, obzirom da 62 odsto ispitanika smatra da se ona uvećava kada se ljudi sami organizuju, dok oko 38 odsto misli da se kvalitetnije radi kada ljudi imaju tačno određeno radno vreme.

Kraću, četvorodnevnu radnu nedelju 41 odsto čitalaca vidi kao rešenje usled kog tokom korona-krize ne bi došlo do otpuštanja.

Dodatnih 48 odsto ljudi bi skraćenje radne nedelje prihvatilo pod uslovom da im zarada ostane nepromenjena, svega 3,6 odsto to ne bi usvojilo zbog potencijalnog umanjenja prihoda, dok preostali ispitanici nemaju jasan stav o ovom pitanju.

„Više vremena za porodicu, druženja kulturu i odmor. Dakle mnogo humanija opcija“, jedna je od varijanti najčešćih komentara na uvođenje četvorodnevne radne nedelje. Drugi dodaju i da bi ta opcija „trebala da ostane i kad prestane korona“ jer je „potrebno više odmora da bi ljudi bili produktivniji“.

Drugi pak smatraju da ovaj način rada treba da bude rezervisan samo za porodice sa decom ili starijima o kojima vode računa, ili da će se „odrasla i odgovorna osoba bolje organizovati i biti zadovoljnija, samim time i produktivnija“.

„Ovo važi samo za odrasle i odgovorne osobe“, navodi jedan od ispitanika. „U Srbiji je to teško primeniti, zbog suviše velikih nameta države prema privatnicima“, smatra drugi.

„Odličan koncept, pod pretpostavkom da ne bi uticala na produktivnost i zaradu. U toku nedelje imam dosta praznog hoda, koji bih radije iskoristila kao slobodno vreme. Često imam utisak da se radi osam sati dnevno (40 nedeljno), pošto je to norma, dok realno posao moze da se uradi i za manje“, smatra jedna čitateljka zaposlena u IT sektoru.

Manji deo odgovora odnosi se na mišljenja da je ovakav koncept nemoguće uvesti u Srbiji, ili da je ideja „čista glupost“.

„Kod nižeobrazovanih i u kategoriji fizičkog rada i izvršilačkih poslova, skraćenje radne nedelje nije neophodno“, jedan je od odgovora. Drugi ocenjuje da bi se „u Srbiji, zemlji korupcije, poslodavci još više iživljavali nad radnicima“.

„Dakle, hteli bi da se napravi isti posao kao za pet dana, bez ulaganja u ljude i sredstva. A o većoj satnici ne treba ni pričati, to se neće dogoditi. Stoga prilicno nerealno u Srbiji“, zaključuje jedan od ispitanika.

Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.

Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.

Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.