Preduzetnici i frilenseri na današnjem protestu ponovili svoje zahteve

Otpis poreza i doprinosa koji stižu na naplatu u januaru, nadoknada svim delatnostima koje su zbog protivepidemioloških mera bile delimično ili potpuno sprečene da rade i finansijska nadoknada za pogođene grane privrede, ponovo su najvažniji zahtevi protesta koji je organizovalo udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

Predstavnici te organizacije su na današnjem skupu ponovo zatražili i ukidanje dodatanih parafiskalnih nameta, eko-takse koja je nedavno takođe stigla na naplatu, ali i akontacije poreza na dobit.

Protest je i ovog puta održan ispred zgrade Ministarstva finansija, sa nekoliko stotina učesnika, a prema navodima organizatora, protestna kolona vozila, koja je organizovana usled pandemije, bila je duža od tri kilometra.

„Privredna komora Srbije nas odavno ne zastupa, ona nam samo šalje račune za svoje nepostojeće usluge“, ocenila je predstavnica „Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije“.

Tatjana Mitrović, predstavnica ugostitelja na protestu, navela je da je protest poslednja opcija na koju građanitreba da se oslone, ali da se protestu pridružila zato što država i od ovog sektora očekuje da nastavi da plaća poreze kao da se ništa ne dešava.

„Situacija sa kovidom već deseti mesec ugostitelje gura u ambis, mnogi lokali su već zatvoreni. Situacija je u svetu svuda slična, po tome nismo jedini. Ali (u drugim državama) neke druge vlade sele su i ponudile konkretne pakete ciljane pomoći, koji mogu da pomognu ugostiteljstvu da produži dalje“, rekla je Mitrović.

Prema njenim rečima, ograničavanje i onemogućavanje rada jeste pogodilo sve države, ali su one u regionu i Evropi najpogođenijim sektorima već namenile pomoć. 

„U ponedeljak smo 30. put dobili promenjena pravila igre. Naši radnici nemaju pune satnice, inspekcije nas neprekidno satanizuju. Mi smo bez ikakve naučne studije proglašeni za legla zaraze… U takvim uslovima ne mogu da važe stara pravila, kada smo svoje obaveze namiraivali u minut“, rekla je Mitrović. 

Kao primer navodi Nemačku i Austriju koje su smanjile PDV sa 20 na 5 odsto, odložile naplatu poreza i doprinose za zaposlene u sektorima turizma i ugostiteljstva ukinule do proleća ili leta naredne godine.

Dodatno, te dve države na nedeljnom nivou isplaćuju 75 odsto prošlogodišnjeg zabeleženog prihoda.

„Ja ne ulazim u to da li ugostiteljske objekte treba zatvarati, da li njihov rad treba ograničavati. Nisam doktor, samo privrednik koji u ovom trenutku poštuje pravila igre. Ali, ukoliko nekome oduzimate ekonomska prava, onda taj (koji oduzima prava) to mora i da kompenzuje. U Srbiji se dešava sve suprotno. U Srbiji, kao da država očekuje da mi nju subvencionišemo“, kazala je Mitrović.

Ona je postavila pitanje kako će ugostitelji preživeti januar i februar, i rekla da preduzetnici i privrednici obezbeđuju sredstva za državu, te da su poslednje mere bile diskriminatorske, s obzirom da je „tek svaki treći ugostitelj mogao da dokaže da se bavi ugostiteljstvom“.

„Ta pomoć je bila ucenjivačka. Ni jedna zemlja nije ucenjivala sektor ugostiteljstva“, zaključila je ona.

Bojana Banković je kao predstavnica turističkih vodiča takođe je navela da taj segment zaposlenih imala teško ispunjive uslove da bi uopšte aplicirali za državnu pomoć.

„Država je rekla (da pomoć) ne mogu da dobiju penzioneri, ne mogu stalno zaposleni, ili drugi privrednici, dakle nađite ljude koji rade isključivo na ugovore i tako ostvare radni staž“, što je suzilo opseg na „tridesetak ljudi“.

Kako je dodala, čak ni ljudi koji su na osnovu poreza i doprinosa godišnje državi uplaćivali preko milion dinara nisu mogli da dobiju ovu vrstu subvencije. 

Predstavnici frilensera ocenjuju da će 200.000 ljudi naredne godine ostati bez posla, a da će se mnogi od njih okrenuti radu putem interneta kako bi prihodovali. 

„Frilenseri nisu ni kriminalci ni utajivači poreza… Sad u sred ove krize, ministarstvo umesto da privredu pomone i pogura, pokušava retroaktivnu naplatu poreza. Nekim frilenserima preti oduzimanje imovine“, rekao je jedan od njih.