Online nastava nije Instagram

Iako nadležni tvrde da je domaći školski sistem spremno odgovorio na krizu izazvanu kovidom 19, nastavnici ukazuju na brojne probleme u realizaciji nastave na daljinu koji će nesumnjivo ostaviti trag na znanje učenika i njihovu budućnost. Sagovornici portala Nova ekonomija se slažu da su živa reč, tabla i pitanja đaka nezamenjivi u procesu sticanja znanja, zbog čega smatraju da su časovi u učionici, makar i povremeni, jedina brana od još jedne izgubljene školske godine.

U senci problema nedovoljne tehničke opremljenosti učenika i nastavnika za kvalitetnu nastavu na daljinu ostala je činjenica koju profesorka Ana Dimitrijević sažima u sledećoj rečenici: onlajn učionica nije instagram i zahteva mnogo veći nivo odgovornosti i angažovanja korisnika. 

Učenici priznaju da onlajn nastavu tretiraju kao praznik

„Tu dolazimo do ključnog razloga zašto će onlajn nastava ostaviti negativne posledice na čitave generacije učenika, ne krivicom njenih glavnih aktera. Sami učenici priznaju da period kada je nastava onlajn tretiraju kao praznik ili kraći raspust i da školskim obavezama pristupaju opušteno i tek krajem radne nedelje. Nastavnici nisu u situaciji da kontrolišu svakodnevni rad svojih učenika na način na koji to mogu u učionici, a iz Ministarstva prosvete je preporučeno da se ne bude prezahtevan i prestrog jer svi smo u teškoj situaciji. Prosvetni radnici su tu razoružani, a prirodno je da se učenici opuste ukoliko ne postoji pritisak prave, svakodnevne škole. Da ne pominjemo onu divnu spontanost i improvizaciju koja se dešava u učionici zbog koje pamtimo školu i dajemo nadimke nastavnicima. Toga nema“, kaže Ana Dimitrijević, profesorka engleskog jezika u Devetoj gimnaziji u Beogradu i potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija.  

Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, smatra da je, što se tiče znanja, prošla školska godina izgubljena, a to se videlo već u septembru.

U vreme dok su škole bile zatvorene učenici su se opustili, veliki broj njih je zapostavio svoje školske obaveze. Kada su se jesenas vratili u klupe prve ocene su za mnoge bile ispod očekivanih. 

Onlajn ocene nisu realne 

„Prošlu školsku godinu su mnogi završili sa ocenama istim ili višim nego na polugodištu, a da se njihov rad svodio na puko prepisivanje. Onlajn ocene nisu bile realne. Nismo imali mehanizam za regularno ocenjivanje. Podsetiću, tadašnji ministar prosvete i sam se pozivao na savest učenika i roditelja kada je reč o ocenjivanju. Dakle, Ministarstvo nije ponudilo konkretno rešenje za problem prepisivanja. Sami smo se snalazili i dovijali, apelovali na svoje učenike da budu realni i na taj način zaključili ocene“, priseća se Bošnjaković. 

Bez obzira što kombinovana nastava produžava njihovo radno vreme, naše sagovornice se slažu da je boravak u učionici, makar svaki drugi dan ili svake druge nedelje, bolje rešenje od kompletne onlajn nastave. Bošnjaković kaže da đaci mnogo ozbiljnije doživljavaju rad i ocenjivanje u školi, kao i svoje obaveze.

Kvalitet znanja koje stiču na času kroz živu reč ne može se porediti sa kvalitetom u onlajn radu. Učenici imaju priliku da sve što im nije jasno tokom onlajn nedelje, razjasne na času u školi.  

– To je dragoceno i za učenike, a i za nas nastavnike. Koliko toliko se vratila suština i smisao škole. Učenici ove školske godine, za razliku od prethodne, imaju priliku da savladaju program na zadovoljavajućem nivou. Potpuno oslanjanje na onlajn rad znači gubitak u školovanju koji je nenadoknadiv za većinu đaka. Malo je dece koji su motivisana za rad i sticanje znanja bez podrške koju dobijaju u školi – navodi Radmila Bošnjaković.

Veliki tragovi na duši i u znanju

U kojoj meri će pandemija ostaviti trag na znanje i na ponašanje učenika za učiteljicu Vesnu Jerotijević je „pitanje za milion dolara“ na koje će odgovor dati vreme. 

„Veliki su tragovi i na duši i u znanju. Ceo svet je zabrinut. Bilo bi dobro da shvatimo da moramo smanjiti broj učenika u odeljenjima, jer sa ovolikim brojem ne možemo da funkcionišemo, pogotovu sada kada su časovi skraćeni, a prinuđeni smo da se vraćamo na lekcije iz prošle školske godine“, ukazuje Jerotijević.

Ona dodaje da se pokazala kao opravdana bojazan da će se praćenje nastave na televiziji odraziti na đačko znanje.

„Tokom perioda vanredne situacije Ministarstvo prosvete se hvalilo RTS časovima kao fantastičnoj pomoći nastavnicima, ali većina tih časova nije značila ni učenicima, ni nastavnicima, jer je dobar deo programa koji je obuhvatala RTS nastava već bio odrađen u školama u periodu pre vanrednog stanja“, navodi Jerotijević i dodaje da su poseban problem u učenju imali đaci koji rade po individualnom obrazovnom planu. 

Ana Dimitrijević dodaje da nastavni proces otežava i to što su časovi skraćeni na 30 minuta. 

„Nekako je sve postalo instant i samo se brine o tome da se pređe neko gradivo, da se deci omogući uvid u to uz neophodna objašnjenje, a ostalo je prepušteno njima. Odgovornost učenika, a u osnovnoj školi i roditelja, u ovom procesu igra ogromnu ulogu. Nisu svi ni spremni, ni sposobni za to. Možda ovaj vid nastave bude imao i neke pozitivne posledice kao što je unapređenje samostalnosti učenika, ali je teško breme na plećima prosvetnih radnika jer treba da stanu iza znanja koje će njihovi đaci poneti iz škole. A znanje, ne ocena, je jedina važna stvar za njihov budući život jer ono će ih definisati, formirati, razlikovati od drugih“,  poručuje Dimitrijević. 

V. S.