Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolara

Rudna bogatsva Avganistana 2010. godine procenjena su na tri biliona dolara, piše RTS. Tu vrednost uvećava pandemija korona virusa tokom koje su skočile cene većine rudnih sirovina, od bakra do litijuma.

Avganistan je, kako prenosi Rojters, bogat bakarom, zlatom, naftom, prirodnim gasom, uranijumom, boksitom, ugljem, rudom gvožđa, retkim metalima, litijumom, hromom, olovom, cinkom, dragim kamenjem, sumporom, travertinom, gipsom i mermerom.

Mineralno bogatstvo, koje je otkrio tim sastavljen od predstavnika Pentagona i američkih geologa, rasuto je po celoj zemlji, na jugu i istoku duž granice sa Pakistanom. Prema izveštaju Ministarstva ruda i nafte za 2019. godinu Avganistan ima zalihe bakra od gotovo 30 miliona tona.

Prema državnim procenama, oko 28,5 miliona tona bakra nalazi se u neotkrivenim nalazištima, što je ukupno, blizu 60 miliona tona, vrednih stotine milijardi dolara. U izveštaju za 2019. navodi se da je Avganistan imao više od 2,2 milijarde tona rude gvožđa za proizvodnju čelika, koja vredi preko 350 milijardi dolara.

Izvori zlata su mnogo skromniji i procenjeni na 2.700 kilograma, vredni skoro 170 miliona dolara, a tu su i metali: aluminijum, kalaj, olovo i cink, kojih ima u više oblasti.

NAFTA JE VREDNA 107 MILIJARDI DOLARA

Interni dopis Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država iz 2010. navodno je opisao Avganistan kao „Saudijsku Arabiju litijuma“, metala koji se koristi za izradu baterija. U izveštaju američkog Geološkog zavoda iz 2017. i 2018. navodi se da Avganistan ima nalazišta spodumena, minerala koji sadrži litijum, ali se ne daju procene tonaže, dok se u avganistanskom izveštaju za 2019. litijum uopšte ne spominje.

Međutim, u izveštaju ministarstva rudarstva za 2019. se kaže da Avganistan ima 1,4 miliona tona retkih minerala, grupu od 17 elemenata koji su cenjeni zbog njihove primene u potrošačkoj elektronici, kao i u vojnoj opremi.

Avganistan skladišti oko 1,6 milijardi barela sirove nafte, 16 biliona kubnih stopa prirodnog gasa i još 500 miliona barela prirodnog gasa. Prema zvaničnom izveštaju samo sirova nafta vredi 107 milijardi dolara.

Avganistan je istorijski bio glavni izvor lapis lazulija, tamno plavog, poludragog kamena koji se vadio hiljadama godina, kao i drugih dragocenosti poput rubina i smaragda. Ipak, većina dragog kamenja ilegalnim putevima napušta Avganistan i odnosi se uglavnom u Pakistan.

Nakon povlačenja međunarodnih vojnih trupa iz avganistana, talibanski pobunjenici i zvanično su preuzeli vlast u Kabulu, glavnom gradu te zemlje. Rudna bogatstva sada su praktično, u njihovim rukama.

Srbija se takođe smatra bogatom rudama, ali ni blizu kao Avganistan. U zadnje vreme pominju se zalihe litijuma, kojd kompanija Rio Tinto želi da iskopava i prerađuje u dolini reke Jadar.

Nameri te kompanije ali i ostalih koje trenutno istražuju litijum usprotivili su se brojni građani tvrdeći da će Srbija od takvih projekata imati samo ekološku štetu.