Argumenti „za“ i „protiv“ rudnika litijuma u dolini Jadra

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) održala je raspravu o Projektu Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice. Rio Tinto navodi da taj projekat neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti ukazuje bi mogao mogao da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova.

Vesne Prodanović, direktorka Rio Sava exploration, kompanije preko koje Rio Tinto vrši istraživanja jadarita u Srbiji, bilo je potrebno oko četiri godine kako bi se ovladalo tehnologijom prerade te rude. 

Ona je negirala informacije koje se u vezi sa budućim rudnikom pojavljuju u javnosti naglašavajući da se planira izgradnja dubokog podzemnog rudnika.

„Ovo naglašavam pošto često čujemo komentare da će na lokaciji biti otvoren kop na površini od više hiljada hektara. Naš rudnik će biti sa dva okna prečnika 6,5 i 8,5 metara“, rekla je Prodanović. 

Naglašava da je postrojenje za preradu jadarita veoma skupa investicija, pa će kompanija za njegovu izgradnju potrošiti oko dve trećine investicije.

Ruda će se pretvarati u koncentrat i na taj način će se u njoj povećati nivo korisnih materija koji će ići u industrijsko u industrijsko postrojenje, kazala je Prodanović. 

„Iz njega će izlaziti litijum-karbonat koji je kvalitetan za izradu baterija, borna kiselina i sodijum sumpor“, naglašava direktorka kompanije Rio Sava exploration.

Projekat će prema njenim rečima biti dizajniran i vođen u skladu sa vrhunskom svetskom tehnologijom, a u rudniku će biti korišćena isključivo upotreba električna vozila.

„Neće biti nikakvog kiselog otpada, to je jedina istina, a sve ostalo su pogrešna tumačenja. Rudni telo se nalazi u zoni koja je hidrogeološki odvojena, izolovana od zona gde se kreću izvori vode za piće“, dodaje Prodanović.

KORIŠĆENJE EKSPLOZIVA

Rad postrojenja, prema njenim rečima, neće biti visoko rizičan, već je okarakterisan kao rad postrojenja sa niskim rizikom od akcidenata.

„Razlog za to je kako dodaje zbog toga što će se u njemu koristiti eksploziv, a ne zbog korišćenja hemikalija. Eksploziv će se dopremati u dve neeksplozovne komponente koje će se mešati i čuvati pod zemljom“, kaže predstavnica Rio Tinta.

Struja koja se bude koristila prilikom prerade jadarita, kako naglašava biće isključivo „zelena“. Dodaje da kompanija spada u niže potrošače električne energije, kao i da će se iznad rudnika površina tla tokom 20 godina spuštati za 20 centimetara.

Ispuštanje prečišćene i mineralizovane vode biće na nivou od 100.000 kubika godišnje, što je, kako podseća Prodanovićeva, hiljaditi deo vode koju ispušta ukupna industrija u Srbiji.

Uzimanje vode vršiće se iz aluvijona reke Drine (ne iz Drine i Jadra) biće na nivou od 520 do 1.550 kubika vode na dan, što je prema njihovim podacima samo 400-ti deo prosečnog toka koji ima reka Drina.

Čitav rudnik sa odlagalištem, postrojenjem za preradu rude, zauzimaće površinu od oko 300 hektara.

Prema rečima Vesne Prodanović, u Evropi postoje rudnici koji za nekoliko godina generišu količinu otpada koji će Rio Tinto generisati tokom čitavog životnog veka rudnika. 

Projekat će kako dodaje pratiti važeću zakonsku regulativu, a studija uticaja na životnu sredinu do sada nije urađena jer nije urađen Prostorni plan i nisu dobijeni neophodni lokacijski uslovi, niti je izrađena tehnička dokumentacija.

Komentarišući navode koji se pojavljuju u javnosti da Rio Titnto učestvuje i u drugim istraživanjima ležišta litijuma koja se trenutno obavljaju po Srbiji, Vesna Prodanović je navela da je ta kompanija preko kompanije Rio Sava exploration angažovana jedino na istraživanju jadarita u okolini Loznice.

Akademik Bogdan Šolaja napomenuo je da će se na jalovištu rudnika jadarita nalaziti jedinjenje kalcijum-arsenat:

„Arsen u mineralima neće biti mnogo toksičan, ali taj mineral više nije pod zemljom, on je izložen kiseoniku i vremenom se oksiduje u rastvorno jedinjenje koje ide pod zemlju“, rekao je Šolaja. 

Naučni savetnik Instituta za hemiju Dragana Đorđević ocenila je da će za 1.000 tona sumporne kiseline, koju Rio Tinto namerava da koristi  za rastvaranje jadarita, biti potrebno 36 hiljade kubika vode, daleko više nego što kompanija navodi u svojim prezentacijama. Kako dodaje veliki problem biće da se obezbedi tolika količina vode.

DILEMA: RUDNIK ILI ODRŽIV RAZVOJ?

Na raspravi koju je organizovala SANU, predavanje je održao i poznati protivnik izgradnje mini hidro-elektrana dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.  On tvrdi da će realizacijom Projekta Jadar čija je lokacija udaljena 12 do 15 kilometara od Loznice doći do „velike degradacije prostora“ na slivu potoka Štavice i Rakovica, kao i do uklanjanja kvalitetnih šumskih ekosistema, u kojima dominira hrastovo i bukovo drveće.

„To će biti prostor koji je namenjen za odlaganje otpada koji će nastati preradom rude jadarit. U slivu potoka Štavice predviđena je izgradnja brane visoke 17 metara“, objašnjava Ristić.

Dodaje da se u donjem slivu vodotoka Korenita kod njegovog ušća u reku Jadar nalazi lokacija glavnih rudarskih aktivnosti. Naglašava da je to relativno naseljeno područje u kojem dominira poljoprivredna aktivnost.

Ristić objašnjava da je prostor koji se nalazi između sela Bradić, Brezjak, Gornje i Donje Nedeljice predviđen je za deponiju na površini od gotovo 145 hektara. Ona bi, kako dodaje Ristić, bila visoka od 40 do 60 metara prema informacijama iz raspoložive litetature i brošura Rio Tinta.

On smatra da će deponija u tom ravničarskom području biti izložena vrlo nepredvidivom bujičnom režimu reka Jadar i Korenite.

„Praktično trajno će biti uklonjeni oko 532 hektara zemljišta, od toga najviše poljoprivrednog oko 316 hektara, a šumskih oko 200 hektara“, tvrdi Ristić. 

Prema njegovom mišljenju, vrlo „invazivan uticaj rudnika“ osećaće se na 1290 hektara prostora, a pored toga rudarskim i prerađivačkim aktivnostima oslobađaće se i oko sedam hiljada tona organskog ugljenika.

Dekan Šumarskog fakulteta podsetio je i na propale i štetne rudarsko industrijske projekte u okolini Loznice i planiranog rudnika jadarita: fabriku celuloze Viskoza, bivši rudnik u Zajači i rudnik Stolice.

Ocenjuje i da bi se otvaranjem novog rudnika pojavio i visok intenzitet drumskog i železničkog saobraćaja, a povećala bi se i mogućnost incidentnih situacija koje bi mogle da izazovu zagađenje.

„Mi na slivu Jadra svake druge godine imamo ozbiljne poplavne događaje. Postavlja se pitanje ko može da garantuje da će odbrambeni nasipi biti sposobni da spreče izlivanje otpada u tok Jadra, Drine i potencijalno Savom do Beograda“, kaže Ristić kome je uža specijalnost zaštita od voda i bujica.

Ristić je podsetio na neostvareni projekat eksploatacije nikla u selu Mokra Gora kod Užica, o kome se govorilo 2005. godine. Dodaje da je taj neizgrađeni rudnik tada predstavljen kao vrhunski inovacioni tehnološki projekat koji će značajno unaprediti ekonomiju Srbije i dovesti do zapošljavanja jako velikog broja ljudi.

„Srećom to se nije desilo, jer da je počela ta ekspolatacija Mokra Gora bi bila mrtav prostor. Danas je Mokra Gora primer jednog održivog harmoničnog razvoja, svi znate za čuvenu Šargansku osmicu koja je postala evropska turistička destinacija“, kaže Ristić.

Čedomir Savković