UNESCO proglasio rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav

Rezervat biosfere, koji se proteže kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju, odnosno zemlje kroz koje protiču Dunav, Drava i Mura i službeno je postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi, saopštio je Svetski fond za prirodu (WWF). Novo zaštićeno područje se prostire na površini od oko milion hektara i 700 kilometara rečnog toka.

Kako se dodaje u saopštenju, to područje predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. WWF ističe da je zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere poznat i kao Evropski Amazon.

„Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 km reka i zaštiti 30 odsto kopna EU. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava“, rekla je direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

Prema njenim rečima, to je značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode.

Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira još iz vremena pred kraj 20. veka kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju, kako se podseća u saopštenju, službeno je započeo 2011. godine.

Novi rezervat biosfere kako se podseća obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Ona su i dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.

Brojne biljne i životinjske vrste kako se naglašava zavise od Mure, Drave i Dunava, ali i gotovo milion ljudi čije su živote te reke oblikovale.

Netaknuta plavna područja čuvaju naselja od poplava, reke nam daju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja, naglašavaju predstavnici WWF-a.

BEZ KOPANJA PO REČNOM KORITU

„U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta“, dodala je Kalauz.

Kako se ističe, vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i EU. Ona je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.

„Pred nama je puno posla, neophodna je veća predanost ključnih donosioca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo ‘park na papiru’. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednici pokretači promena“, zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.