„Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma“

Ukidanje uglja kao energenta je naša međunarodna obaveza, podsećaju učesnici tribine „Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?“ koju je organizovao Klimatski forum. Naglašava se da će prelazak na obnovljive izvore energije zahtevati društvenu transormaciju neviđenih razmera.

„Napuštanje uglja je obaveza Srbije zato što smo potpisali i ratifikovali Pariski sporazum (klimatski sporazum EU članica). Kao odgovoran član međunarodne zajednice bi trebalo da je ispunimo”, izjavio je Aleksandar Macura iz RES Fondacije.

Uspešna energetsku tranziciju na obnovljive izvore energije, pre svega zavisi od izbacivanja uglja iz našeg elektroenergetskog sistema. Razlog za to nisu samo negativne implikacije tog energenta na životnu sredinu. Šanse za uspešno sprovođenje tih planova, kako se naglašava i te kako postoje, kao i interesovanje investitora.

U Srbiji trenutno postoji vetroparkova snage oko 400 MW (megavata) i 20 MW solarnih elektrana, od čega je 10 MW na krovovima, a ostatak na zemlji. Prema rečima Nikole Stamenova iz kompanije CWP koja se obavi obnovljivom energijom, investitori u našoj zemlji pripremaju projekte za vetroparkove snage preko 4 GW (gigavata) i više od 2 GW solarnih elektrana.

„To je reda veličine trenutno instalisanog ukupnog kapaciteta Srbije koji iznosi oko 8 GW. Dve osnovne slabosti našeg elektroenergetskog sistema su oslanjanje na lignit i starost kapaciteta. One mogu da budu prenebregnute prelaskom na čistu energiju“, kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

„Struja dobijena iz vetra i sunca je, zahvaljujući tehnologiji i inovacijama, jeftinija od struje iz lignita i uglja, te predstavlja komercijalno i ekonomski isplativu alternativu fosilnim gorivima“, naglasio je Stamenov.

Prema njegovom mišljenju poslednji set energetskih zakona koji je usvojen u Srbiji je dobar signal za investitore u oblasti obnovljivih izvora energije. Prema rečima Aleksandra Macure, On kaže da će dekarbonizacija zahtevati društvenu transformaciju neviđenih razmera, kao i da je zbog toga neophodan društveni konsenzus.

„Voleo bih da u naredne dve godine vidim društvenu mobilizaciju. Ovo je tema o kojoj treba da se razgovara u Narodnoj skupštini Republike Srbije“, istakao je Macura.