Šta donosi novi Zakon o zaštitniku građana?

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Zakon o zaštitniku građana kojim se, između ostalog,  predlaže raspisivanje javnog poziv za potencijalne kandidate i produžava mandat Zaštitnika građana koji, ukoliko se zakon usvoji, „ne mora nužno da bude diplomirani pravnik“.

Novim zakonskim rešenjem određuje se „najširi“ krug lica čija se prava štite,  širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu, regulišu obaveze u pogledu prava deteta. 

Pojmom „građanin“ se u predloženom zakonu obuhvataju sva fizička i pravna lica, bez obzira na njihovo državljanstvo i da li poseduju državljanstvo. Navodi se da je ovo razlika u odnosu na dosadašnje rešenje koje nije prepoznavalo lica bez državljanstva. 

Novo rešenje donosi i duži rok za podnošenje pritužbe, odnosno propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.

Novina je i da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pismenu saglasnost fizičkog lica. 

Za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, ali i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od deset godina. Navodi se da dete koje je navršilo deset godina života može samostalno podneti pritužbu.

Javni poziv za Zaštitnika građana, produžen mandat

U odnosu na dosadašnje rešenje, bitnu novinu predstavlja uvođenje instituta javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana.

Ovlašćeni predlagači kandidata za Zaštitnika građana nadležnom odboru bi, kao i do sada, bile poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata. 

U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predloženo je i produženje mandata Zaštitnika građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. U Predlogu zakona određeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina. 

Za Zaštitnika građana može se izabrati lice koje ne mora nužno da bude diplomirani pravnik sa iskustvom na pravnim poslovima, već je dovoljno da ima visoko obrazovanje i da ima iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, piše u Predlogu zakona. 

Novinu predstavlja i pravilo da, ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju, on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran.

Predloženo je i da zamenike Zaštitnika građana više ne bira Narodna skupština, na predlog Zaštitnika građana, već isključivo sam Zaštitnik građana, nakon sprovedenog javnog konkursa. 

U zakon se uvodi I dugogodišnja praksa Zaštitnika građana, a koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.

Zaštitnik građana se, u predlogu zakona, definiše i kao organ nadležan za obavljanje poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Кonvencije o pravima osoba sa invaliditetom i nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.

Posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta.

Predlogom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.

Predlagač je ocenio da zakon donosi bitnu novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe da, pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.

Naime, prema važećem zakonu, Zaštitnik građana, po pravilu, ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, koji mogu da traju jako dugo i na koje, prema Ustavu, Zaštitnik građana ne može da utiče.

Stoga se predlaže da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnosi samo na postupke pred organima, organizacijama i koje Zaštitnik građana može da kontroliše.

Novi zakon, za razliku od prethodnog, ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno „organima uprave“. 

Narodna skupština, Vlada i organi uprave imaju obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasni i iznese svoje mišljenje, piše u predlogu.