Zašto je u Beogradu porez na imovinu porastao i do nekoliko puta?

Građani Beograda ogorčeni su zbog većeg poreza na imovinu, jer je nekima račun za ovu godinu čak i nekoliko puta veći nego 2014.

Medicinska sestra Miroslava Miljković, sa bratom Dragoljubom deli staru porodičnu kuću iz 1936. godine u Ulici Teodora Drajzera. S namerom da pojedinačni poreski računi budu manji, a po savetu zaposlenih iz Uprave prihoda, Miljkovići su lane objekat od 120 kvadrata podelili na dve jednake jedinice.

„Prošle godine porez za kuću sam platila 37.000 dinara. Međutim, ove godine samo što nisam doživela infarkt kada sam iz gradske Uprave prihoda dobila rešenje, po kom za polovinu trošne kuće moram da platim 118.147 dinara“, jada se Miroslava.

Tu nije kraj opterećenju za budžet. Miroslava i njen brat imaju dvorište od 11,5 ari, koje su takođe podelili. U opštinskoj poreskoj upravi, ovoj Beograđanki su rekli da će i za to morati da plati dodatan namet, koji će najverovatnije biti oko 150.000 dinara. 

„Ja to ne mogu da izmirim. Imam platu od 30.000 dinara, a živim sa majkom i nezaposlenom ćerkom. Ova kuća, koju je zidao moj deda, samo što se nije srušila. A, obračunavaju mi kao da sam neki tajkun. Teraju nas sa zemlje koja je nekoliko kolena u našem vlasništvu“, kaže ona. 

Udar na kućni budžet doživela je i čitateljka Milena Petrović. Ona se žali da joj je za stan od 67 kvadrata na Čukaričkoj padini, razrezan porez čak 20.880 dinara. Prošle godine za istu nekretninu, po rešenju, platila je 11.800 dinara, a 2013. taj iznos je bio samo 6.400 dinara. 

„Živim u stanu pokojnih roditelja, a još uvek nije urađena ostavinska rasprava. Prosto mi je nemoguće da poverujem da sam zbog toga dobila skoro duplo veći namet na nekretninu“, objašnjava Milena Petrović. 

Najveće opterećenje po kućni budžet, a na osnovu prihoda imaju najstariji žitelji centra grada, koji su upisani u prvu zonu i ekstrazonu stanovanja. Od 142.184 stanovnika Starog grada, Vračara i Savskog venca, njih oko 49.000 su penzioneri. Prosečna mirovina u Srbiji iznosi oko 23.000, dok je u Beogradu oko 25.000 dinara.

Gradske vlasti Beograda novembra 2014. nisu menjale poresku osnovicu, ali jesu prosečnu tržišnu vrednost kvadratnog metra koja se koristi za obračunavanje poreza na imovinu. Tako je u Beogradu cena kvadrata uvećana od 2.000 do 15.500 dinara. 

Višestruko uvećane uplatnice imaće oni koji su iz šeste, sedme i osme zone prebačeni u zonu ulaznih pravaca.