Potrebna čvršća saradnja države i osiguravajućeg sektora

Država i osiguravajuće kuće moraju čvršće da sarađuju kako bi se povećao procenat građana koji su osigurali svoju imovinu od katastrofalnih rizika, rečeno je na međunarodnom simpozijumu „Upravljanje katastrofalnim rizicima i održivi razvoj“ u Aranđelovcu. 

Ocenjujući da je tema simpozijuma aktuelna ne samo u Srbiji nego i u svetu, direktorka Funkcije za aktuarstvo i upravljanje rizicima „Dunav osiguranja“ Dragica Janković rekla je da saradnja države i osiguravajućih društava mora da bude čvršća. 

„„Dunav osiguranje“ je jedino društvo u Srbiji koje se bavi svim vrstama osiguranja i po prirodi stvari, želimo da imamo što više zaključenih ugovora, jer se tako vrši disperzija rizika. To važi i za katastrofalne rizike“, kazala je Jankovićeva. 

Naglašavajući da „Dunav osiguranje“, kao najstarija kuća u toj oblasti, uvek podržava naučne i stručne skupove koji doprinose unapređenju osiguranja, Jankovićeva je rekla da je ta kompanija inovirala tarife. 

„Uveli smo osiguranje od zemljotresa na jedan moderan način i očekujemo da to počne da funkcioniše. Takođe, inovirali smo tarife u poljoprivredi uključujući useve i plodove“, istakla je direktorka Janković i dodala da broj polisa ne zavisi samo od te kompanije već i od tražnje osiguranika, koja je ograničena niskim životnim standardom i nedovoljnim nivoom informisanosti, naročito poljoprivrednika, o značaju osiguranja i tome šta im ono može doneti. 

Dragica Janković je navela primer da je posle nedavnog nevremena u Ivanjici vladalo veliko interesovanje poljoprivrednika za osiguranje, ali da je to, na žalost, trajalo samo dan-dva. 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović rekla je da prošlogodišnje katastrofalne poplave nisu uticale na svest građana da osiguraju imovinu, jer je procenat osiguranika u ovoj godini isti kao i u 2014. i iznosi samo dva odsto. Prema njenim rečima, država bi trebalo da uvede obavezan vid osiguranja od katastrofalnih rizika. 

„Mislim da je krajnje vreme da se pristup katastrofalnim rizicima uozbilji, da se nađu alternativni modeli, jer država u ovakvoj ekonomskoj situaciji ne može da podnese posledice katastrofalnih događaja“, naglasila je Kočovićeva. Upravo iz tog razloga, dodala je ona, država mora da napravi transfer rizika na osiguravajuće kuće, a jedan od načina je formiranje pulova osiguranja. 

„To znači da bi osiguravajuće kuće koje imaju finansijske kapacitete bile akreditovane od države i delile bi rizik“, rekla je profesorka Kočović i dodala da je praksa u svetu pokazala da vodeći osiguravač treba da bude državna osiguravajuća kuća kako bi država štitila svoje interese i kontrolisala isplatu naknade. 

Na simpozijumu je govorio i Janez Komelj iz slovenačkog osiguravajućeg društva „Sava re“. Komelj je istakao da je svest građana u Sloveniji, kada je reč o osiguranju imovine, na visokom nivou. 

„Prošle godine imali smo tri katastrofalne poplave, a građani su u velikom procentu osigurali imovinu od rizika“, rekao je Komelj. On je kazao da problema ima u poljoprivredi jer, kako je objasnio, neke nepogode, kao što je suša, ne mogu da se osiguraju budući da je to globalni problem. Prema njegovim rečima, u Sloveniji je, iako država daje subvencije, odziv poljoprivrednika koji osiguravaju svoju proizvodnju nedovoljan. 

Učesnici simpozijuma, među kojima su bili i gosti iz Nemačke, Rusije, Crne Gore i BiH izneli su iskustva o upravljanju katastrofalnim rizicima u svojim zemljama. Organizator simpozijuma su Ekonomski fakultet u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije.