Ko seče šume na Fruškoj gori?

U poslednjih nekoliko godina se javnosti sve više pominju seče šuma na Fruškoj Gori. Borci za zaštitu prirode navode za BIRN da se javno preduzeće „Nacionalni park Fruška gora“ koje treba da štiti šumu u najvećoj meri finansira od prodaje isečenih stabala iz iste šume.

BIRN je analizirao javne nabavke koje je raspisivao za usluge seče šuma od decembra 2017. do danas.

U tom periodu preduzetnička radnja „Beton komerc“ i njen pravni sledbenik „Mil-gradnja-1991“ d.o.o, u vlasništvu Nikole Stjepanovića, dobile su dve trećine od ukupno 363,9 miliona dinara vrednih ugovora sa javnim preduzećem, ukupno 240,3 miliona dinara, odnosno, više od dva miliona evra.

Tokom 2017. godine je „Nacionalni park Fruška gora“ sklopio sporazum za usluge seče šuma sa „Beton komercom“ iako u trenutku konkurisanja na javnu nabavku formalno nije ispunjavala uslove konkursa.

Ova firma ni nije bila registrovana za seču šuma, nego za „ostale završne radove“, otkriva BIRN.

U novembru 2018. firma je promenila pravnu formu i ime tako što je prerasla u društvo sa ograničenom odgovornošću „Mil-gradnja-1991“.

Te godine su bili jedini ponuđač na javnoj nabavci vrednoj 114,2 miliona dinara.

U izveštaju Državne revizorsk institucije (DRI) za 2019. navodi se da je u toj godini skopljeno devet ugovora u kojima je obim nabavke prekoračen „za više od pet odsto u odnosu na ugovoreno, odnosno, tih devet ugovora je prekoračeno za 4,65 miliona dinara.“

„Vi sečom šuma, onako kako oni rade, podmlađujete šumu. A podmlađivanjem šume određene vrste gube svoje stanište, zato što mogu da opstanu samo u zrelim i starim šumama, koje imaju duplje“, kazao je Draženko Rajković, ornitolog iz Centra za istraživanje biodiverziteta.

Rajković napominje da se na Fruškoj gori seče šuma kad je ona „najjača, najbolja i najjedrija“, čime se stvara generacijski jaz u šumama i tako proteruju one vrste zbog kojih je Nacionalni park i osnovan.