Američke kompanije koje su vlasnici brendova poput Maci, Bloomingdale, kao i desetak drugih već počele su da tajno koriste nepouzdane video kamere za prepoznavanje lica, piše Forbes. Glavni razlog je što se suočavaju sa sve većim brojem pljački u svojim radnjama, u kojima je tokom 2020. godine stradalo 256 kupaca i 139 radnika.
Drugi cilj u primeni nove tehnologije je da se sigurnosne kamere koje već postoje u prodavnicama i proizvode hiljade sati uglavnom bespotrebnih snimaka, pretvore u pametnije uređaje.
Primenom veštačke inteligencije, te kamere mogle bi da automatski identifikuju ljude, registarske tablice na automobilima, kao i druge informacije koje bi pomogle u krivičnom gonjenju prestupnika.
Navodi se da brojne organizovane kriminalne grupe kradu robu vrednu milione dolara i kasnije je prodaju na onlajn prodavnicama, kao i da je u Americi ova kriminalna aktivnost porasla za 60 odsto od 2015. godine.
Procenjuje se da se u SAD godišnje ukrade roba u vrednosti od 69 milijardi dolara (61 milijarda evra), odnosno 1,5 odsto vrednosti celokupne prodaje u toj zemlji.
U januaru ove godine u toj zemlji je optuženo 29 ljudi za krađu lekova vrednih 10 miliona dolara (8,95 miliona evra). Krađe su se dešavale u prodavnicama kompanija Valmart, Costco, CVS Pharmacy, GNC Holdings.
Krivokapić (Share fondacija) Kamere neefikasne u borbi protiv težih krivičnih dela
MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje licaUkradeni proizvodi se kasnije prodaju na sajtovima kao što su Amazon i eBay.
Napominje se da je tehnologija koja se koristi za prepoznavanje lica često nepouzdana, naročito kada se radi o tamnoputim ženama. Greške se dešavaju u 35 odsto slučajeva, dok je kod muškaraca svetlije boje kože udeo tih grešaka mani od jedan odsto.
Kao jedan od razloga za tu pojavu navodi se praksa koja je primenjena prilikom programiranja tih softvera. Tada su uglavnom korišćene slike poznatih belaca kako bi se kamere „naučile“ da raspoznaju ljude koje snimaju.
Ispostavilo se da ti programi od 10 do 100 puta češće pogrešno identifikuju Afroamerikance i Azijate nego belu populaciju, pa su češće hapšeni.
U San Francisku, Mineapolisu i Bostonu, gradske vlasti su čak nastojale da ograniče upotrenut tih tehnologija, dok su kompanije poput Amazona i Majkrosofta prestale da ih prodaju policiji.
Kako se dodaje to ih nije sprečilo da tehnologiju za prepoznavanje lica prodaju trgovcima.
O problemima video nadzora koji bi u Srbiji navodno trebalo da počne da koristi policija, često se oglašava Share fondacija. Njeni predsatavnici takođe naglašavaju kako je ta tehnologija često nepouzdana.