Autohtone sorte voća, povrća i žitarica suočavaju se sa brojnim problemima izazvanim klimatskim promenama različitim vidovima zagađenja i gubitkom staništa. Ipak autohtone sorte kod nas imaju svoje čuvare, entuzijaste koji se bave njihovim uzgajanjem i skladištenjem, a jedna od najpoznatijih među njima je osnivačica i koordinatorka prve banke semena u Srbiji, biološkinja dr Ivana Petrović.
Biološkinja iz udruženja Okvir života, Ivana Petrović je banku semena osnovala 2019. godine na imanju u selu Paštrić kod Mionice gde je od izumiranja sačuvala oko 170 starih vrsta voća i oko 150 vrsta povrća i žitarica.
Zdravo seme sa tavana„Moj otac je još 1998. godine osmišljavao izložbe autohtonog voća i učio me da prepoznajem i cenim naše autohtone sorte. Godine 2001. je dobio nagradu Slow Food u Portugalu za svoj projekat ‘Mišićevo selo’, koji se u velikoj meri zasnivao na očuvanju autohtonih sorti i rasa“, rekla Petrovićeva za Klimu101 i istakla kako je inspiraciju za ovaj poduhat upravo dobila od svog oca.
Kao neke od glavnih motiva da se i sama upusti u podvig očuvanja starih, autohtonih vrsta ona je navela želju da nam bude dostupnija hrana boljeg kvaliteta i veće raznovrsnosti, kao i da shvatimo značaj ovog voća, povrća i žitarica za borbu protiv klimatskih promena i sigurno snabdevanje hranom.
Autohtone vrste se definišu kao vrste koje su se prilagodile uslovima života na određenom geografskom području, njihovo prisustvo u tim regionima rezultat je prirodnih procesa, a ne intervencije ljudi. One su samim tim navikle na lokalne uslove životne sredine, a pogodne su za ukrštanja sa komercijalnim sortama.
Abate fetel i konferans su neke od krušaka koje danas možete pronaći na našim pijacama i u prodavnicama. Jagodnjače, lubeničarke i takiše skrivene su u voćnjacima poput Ivaninog, a cilj je vratiti ih na srpske trpeze.
Zbog svojih povoljnih geoloških i klimatskih uslova, našu zemlju odlikuje bogatstvo autohtonog genofonda biljaka. Domaće sorte adaptirale su na karakteristike našeg podneblja, zemljišta i klime i samim tim su otpornije od uvoznih, što znači da su za njihovo uzgajanje neophodne manje količine pesticida, dakle zdravije ih je konzumirati.
Ipak, s obzirom na to da se klima danas menja, i faktori zbog kojih su se stare sorte prvobitno nastanile na svojim staništima su drugačiji, pogotovo kada je reč o klimi. Uprkos njihovoj izdržljivosti, ipak ne mogu da ostanu apsolutno imune na negativne uticaje klimatskih promena.
„U Srbiji su primetni sve veći efekti klimatskih promena, pa su tako analize padavina i temperature tokom letnjih perioda od 1963. do 2009. godine ukazale na trend opadanja količine padavina i porasta temperature. Prognoze za region Balkana ukazuju da će do 2065. godine taj porast iznositi 2 do 3 stepena clzijusa, a povećanje količine padavina se očekuje jedino na severu Srbije, dok će ostali delovi biti izloženi jakim sušama u toku toplih i suvih letnjih meseci“, rekla je Ivana.
Rusku poljoprivredu očekuje nestašica delova za mehanizacijuOna objašnjava kako ekstremno topli i sušni periodi dovode do smanjenja kvaliteta biljaka, kasni prolećni mrazevi povećavaju njihovu ranjivost, dok im grad nanosi mehanička oštećenja, sve ovo, uz bolesti i štetočine, je već dovoljno pogubno za ovdašnju floru, ali promene klime iznedrile su još jednu pretnju za domaće vrste u vidu vremenskih ekstrema, koji su sve češći i suroviji.
Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljopripredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetičkih resursa iznosi između 1 i 2 odsto godišnje, što predstavlja su ogromne brzine nestanka upozorila je dr Petrović.
Lokalne banke seman su jedna od bitnih brana domaćih biljnih sorti, to su zajednice ljudi koji na svojim gazdinstvima aktivno gaje stare sorte voća, povrća i žitarica, svake godine međusobno razmenjuju seme i doprinose očuvanju autohtonog genofonda. Seme dobavljaju od poljoprivrednika skladište ga u svojim objektima, a potom vraćaju u aktivno gajenje.
„Osnivaju se druge banke semena u Srbiji, a mi pomažemo tom procesu kao ekspertska i strukovna podrška, a takođe im dajemo i materijal za gajenje“, istakla je dr Petrović i dodala da kako se trendovi menjaju poljoprivredna proizvodnja se mora prilagoditi tim trendovima.
Dr Ivana Petrović zaključuje da se sa aspekta klimatskih promena posebna pažnja mora posvetiti nepopoularnim, zapostavljenim poljoprivrednim kulturama, koje mogu biti odgovor na izazove. Kao tipičan primer ona navodi grah poljak koji se gaji na području Hercegovine i veoma je otpotan na sušu.