Evropljani bi štednjom mogli da smanje potrebu za ruskim gasom

Podešavanje termostata u stambenim i poslovnim zgradama na grejanje koje je za jedan do dva stepena Celzijusa manje od trenutnog proseka smanjilo bi zavisnost Evrope od ruskog gasa za oko 10 odsto, piše Financial times. Ta štednja bi prema mišljenju stručnjaka umala i pozitivan uticaj na ekologiju.

Prema istraživačkom centru Bruegel iz Brisela, 27 zemalja Evropske unije tako bi godišnje uštedelo 130 teravat sati (TWh) energije. EU godišnje inače uvozi oko 1.700 TWh ruskog gasa iz Rusije.

Velika Britanija bi takođe mogla da uštedi više od polovine gasa koji nabavlja iz Rusije ako domaćinstva smanje nivo temperaturu grejanja na bojlerima ili zagrevanje radijatora.

To bi, između ostalog, značilo da bi se objekti duže grejali, ali se ne bi smanjila njihova prosečna ukupna temperatura.

Samo na taj način Britanija bi uštedela oko 19 TWh energije godišnje, ili više od polovine od oko gasa koji uvozi iz Rusije (uvozi 34 TWh gasa).

Takođe, kako navodi organizacija Energy Savings Trust, Britanija bi uštedela 10 odsto ruskog gasa ako bi se temperatura grejanja u zgradama smanjila za jedan Celzijus.

Kako se objašnjava, postizanje tih ciljeva podrazumeva skromne promene svakodnevnih navika u trošenju energije, koje mogu da donesu značajne uštede u potrošnji energije.

Sa druge strane, smanjuje se i emisjija ugljen-dioksida (CO2) i smanjuje efekat staklene bašte.

Prve korake u racionalizaciji potrošnje gasa, kako se podseća, prve u prošle nedelje preuzele Nemačka i Austrija.

Tokom naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka Velika Britanija je smanjila ograničenje brzine na većini puteva u želji da uštedi gorivo.

Takođe uvela je i trodnevnu radnu nedelju kada su štrajkovali rudari zaposleni u rudnicima uglja, kako bi se smanjila tražnja za tim energentom.