Litijum je i dalje strateški mineral, po Zakonu o rudarstvu

Vlast u Srbiji obećala je da neće biti rudarenja litijuma i bora u dolini reke Jadar, nakon građanskih protesta u decembru. Iako su poništena sva rešenja koja su za to izdata kompaniji Rio Tinto, to obećanje još nije u potpunosti ispunjeno, jer nije izmenjen Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji je litijum prepoznao kao strateški mineral.

Zbog zabrinutosti za životnu sredinu u Srbiji, narodnu inicijativu za izmenu Zakona o rudarstvu podneo je pokret Kreni.-promeni, koji je i ranije organizovao onlajn peticiju protiv rudnika litijuma u dolini reke Jadar.

Narodna inicijativa inače podrazumeva prikupljanje potpisa građana, kao vida podrške.

Kao razlog za izmenu Zakona o rudarstvu navode se stavovi brojnih naučnika koji su pre svega uoblišeni na naučnoj konferenciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) održanoj početkom maja prošle godine. 

Kako se navodi u inicijativi Kreni-promeni, predlogom zakona vrši se uklanjanje bora i litijuma sa liste mineralnih resursa koji su od strateškog značaja za Srbiju.

Takođe, predlaže se i zabrana geoloških istraživanja, eksploatacije i prerade rude bora i litijuma u Srbiji.

U Zakonu o rudarstvu, litijum je inače svrstan među strateške mineralne resurse Srbije i ta odredba ni do danas nije ukinuta, pa samim tim nije ispunjeno ni obećanje da će obustaviti geološka istraživanja tog minerala.

Kako je krajem prošle godine pisao naš portal, Zakon o eksptoprijaciji samo je produžena ruka Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

To je tada utvrdila naša sagovornica, Tijana Jevtić, aktivistkinja iz Užica. Ona je ukazala da su glavni problem u oblasti geoloških istraživanja litijuma izmene Zakona o rudarstvu, koje su usvojene prošle godine.

Građani su se inače u decembru bunili zbog tada najavljenih, a kasnije povučenih odredbi Zakona o eksproprijaciji koje bi ubrzale otkup zemljišta zbog rudarenja strateških minerala definisanih Zakonom o rudarstvu.

Kako je tada preneo naš portal, cilj tih izmena bio je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa.

„Čak i da se izmene Zakona o eksproprijaciji ne usvoje, to ne rešava problem. Zakon o eksproprijaciji je samo produžena ruka Zakona o rudarstvu„, rekla nam je tada Tijana Jevtić.

Dakle, glavni problem u vezi sa istraživanjem i rudarenjem litijuma je u Zakonu u rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Zakon o rudarstvu je kako je tada podsetila Tijana menjan 2015. i u prvom kvartalu 2021. godine i uveo je suštinsku izmenu u definisanju javnog interesa koji potire i ličnu imovinu, kao i prethodni status nekog zaštićenog područja: „Zapravo, ako je ruda označena kao strateška sirovina, Zakon o rudarstvu postaje primarni ključ“.

Nova ekonomija je i pre toga pisala o istim tim problemima, a na probleme zbog ovlašćenja koja se daju rudarskim kompanijama u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima ukazivao je i advokat iz Beograda Predrag Savić.

On je još u martu prošle godine govorio o problematičnim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji u kome se navodi da se odredbe tog zakona „ne odnose se na planiranje i uređenje prostora… i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima“.

Na taj način je kako je objasnio sistem odbrane, kome su dodeljena ista takva ovlašćenja, izjednačen sa rudarskim kompanijama.

Foto: Screenshot

Ponovo pokrenuta, pa nakon novih protesta građana opet prekinuta istrtaživanja litijuma u okolini Valjeva, samo su potvrdila tezu da vlast u Srbiji nema nameru da trajno obustavi istraživanja litijuma u Srbiji.

Istraživanja litijuma u okolini Valjeva sprovodila je kanadska komanija Euro Lithium Baklan. Neki meštani sela Lukavac tvrde da su im njene aktivnosti zagadile izvere vode jer su u njima pronađene prekomerne koncentracije litijuma i bora.

*Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.