Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorsokak početkom godine, usled nepopustljivosti od strane poverilaca i otpora grčke vlade da uvodi nove mere štednje.
Dodatni problem, pored uobičajenih trvenja između Grka i „četvorke“, jeste sukob između Evropljana i MMF-a, koji je tinjao još od leta 2015. godine kada se MMF nije formalno priključio trećem paketu podrške Grčkoj. Predstojeći izbori u ključnim državama EU takođe komplikuju odnose, a grčka vlada ima tanku većinu u parlamentu i podrška naroda vladajućoj Sirizi je dva put manja od opozicionog rejtinga.
Šok nakon saopštenja MMF-a
Da pregovori ne idu dobro postalo je jasno nakon sastanka Izvršnog odbora MMF-a početkom februara. MMF je procenio da je grčki dug neodrživ, te da je zahtevani cilj za primarni suficit budžeta od 3,5% BDP-a preambiciozan (primarni suficit predstavlja iznos bez troškova kamata na dug), a da je trenutno dostignut suficit od 1,5%. MMF je zaključio da je za uspeh grčke konsolidacije neophodan ambiciozan program reformi, ali i ozbiljne olakšice (odnosno defakto otpis) za otplatu duga od strane Evropljana. MMF-u naravno ne pada na pamet da otpisuje svoja potraživanja od Grčke, pošto je to po statutu nemoguće.
Odluke MMF-a donete su preglasavanjem, što je izuzetno redak slučaj u praksi te institucije, pošto su „evropski“ članovi borda ostali u manjini.
Tvrd stav MMF-a je posledica činjenice da je u pitanju „svetska“ finansijska insititucija, gde pravo glasa i ulog u kapitalu imaju sve države sveta. Kako se u najvećem delu sveta živi neuporedivo lošije nego u evrozoni, MMF nije spreman da „zažmuri“ usled različitih političkih problema i da primenjuju posebne standarde. Upravo iz tog razloga nedavno je direktorka MMF Kristin Lagard izjavila da za njih ne postoje „specijalni slučajevi“, što je bila aluzija na šefa ESM Reglinga, koji je u tom trenutku objašnjavao situaciju u Grčkoj kao „specijalan slučaj“.
MMF je „iznenadio“ evropske partnere, koji su (kao i Grci) očekivali da će se sporazum oko druge revizije III aranžmana okončati do sastanka ministara Evrogrupe 20. februara. Kako neće biti dogovora, propuštena je prilika da se na tom sastanku odobri isplata nove tranše pomoći. Pored toga, Grčkoj će i dalje biti uskraćena mogućnost da se priključi „emisiji“ Evropske centralne banke, koja upumpava svež kapital u finansijski sistem evrozone. Grčka će na pristup tom programu morati da čeka – što dodatno produžava agoniju.
Iako tek sredinom jula Grčkoj dospeva na naplatu rata duga od oko sedam milijardi evra, pa odlaganje revizije ne povlači neposredan rizik za bankrot, negativne posledice neizvesnosti ogledaju se u i povlačenju depozita iz banaka (oko 3,5 milijardi evra) kao i iznenadnom rastu nenaplativih zajmova (u neizvesnosti oko sudbine Grčke dužnici izbegavaju da plaćaju obaveze).
Trilema oko sprovođenja trećeg programa
Suštinski problem nastao je usled stava MMF-a da su Grčkoj potrebne dodatne reforme (penzijskog i poreskog sistema, radnog zakonodavstva), uz istovremeno značajno olakšavanje otplate duga – od strane članica evrozone. Ukoliko bi članice evrozone prihvatile da relaksiraju otplatu dugova, Grčka bi, po MMF-u, mogla da izbegne oštre fiskalne mere. Ukoliko do toga ne dođe, Grčka bi morala da do 2018. godine poveća primarni suficit budžeta na 3,5% BDP-a, odnosno da sprovede dodatne uštede od 3,6 milijardi evra. To nije moguće postići bez drastičnog smanjivanja penzija (koje su do sada već u 11 navrata smanjivane) kao i snižavanja poreskih olakšica, kako bi se obuhvatilo dodatnih 1,5 miliona obveznika godišnjim porezom na dohodak.
Grčka vlada smatra da su njeni fiskalni pokazatelji mnogo bolji nego što je tvrdio MMF (koji smatra da su trenutni fiskalni rezultati privremenog karaktera) i da nisu potrebne dodatne mere kako bi se postigli zacrtani ciljevi od 3,5% suficita u 2018. godini (kao i u narednih desetak godina), dok je saglasna sa MMF-om oko olakšavanja otplate dugova.
Evropljani nisu spremni da ponude bilo kakvo ozbiljnije redukovanje svojih potraživanja koja su trenutno 260 milijardi evra (od ukupno 320 milijardi duga Grčke), navodeći da su uslovi otplate dugova već veoma povoljni. Veliki grejs period i za glavnicu i za kamatu, po njima, omogućavaju Grčkoj normalno servisiranje dugova. Oni podržavaju Grčku u tvrdnjama da su procene fiskalnih rezultata od strane MMF previše rigidne, odnosno da su već postigli najveći deo ušteda koje MMF traži.
Grčka kriza je tako dovedena do trileme – ako se prihvati stav MMF, Grčka mora da prihvati drakonsku štednju pošto Evropljani ne žele da otpišu značajan deo duga, Evropljani ne traže drastičnu štednju, ali odbijaju da otpišu i evro duga. Tako se trenutna kriza u pregovorima mora rešavati trostranim kompromisom, gde svaka strana ima svoje stavove i ograničenja (grčka vlada, članice Evrozone i MMF).
Posledica ovog sukoba je prekid razgovora o drugoj reviziji aranžmana, a tehnička misija „četvorke“ neće doći u Atinu na finalizaciju pregovora dok se ne postigne makar sporazum u načelu između Atine i četvorke.
Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
