Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji doček na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku Grada, a Ministarstvo kulture odlučilo je da izdvaja 400.000 dinara mesečno za održavanje zdanja. Za ukupni godišnji program, Kolarcu je potrebno 20 miliona dinara
U godini u kojoj se zaokružuje jubilej, 140 godina od kada je jedan od najbogatijih trgovaca Ilija M. Kolarac 1877. testamentom zaveštao sav svoj imetak za osnivanje Književnog i Univerzitetskog fonda, njegova zadužbina jedva sastavlja kraj sa krajem. Vest da je Kolarac pred zatvaranjem, početkom godine uzbunila je javnost, pa se i država konačno probudila.
Sve do 2011. godine Grad je redovno mesečno izdvajao oko milion i 500 hiljada dinara, što je bilo dovoljno za održavanja zdanja od četiri i po hiljade kvadratnih metara. Tim novcem plaćani su računi za grejanje, vodu i struju, održavanje lifta i sistema protivpožarne zaštite i obezbeđenja, što iznosi milion i 200.000 dinara. Ostatak novca od 300.000, bio je namenjen za plate u neprofitnom sektoru, za urednike u Centru za predavačku delatnost,objašnjava Jasna Dimitrijević, koju je u to vreme Upravni odbor postavio za upravnicu Kolarčeve zadužbine. Kolarac je to kompenzovao tako što je 100 puta godišnje davao svoju koncertnu salu na besplatnu upotrebu Gradu, odnosno svim organizacijama, kulturnim ustanovama i festivalima čiji je Beograd osnivač.
Subvencija Grada se završila već sledeće, 2012. godine, kada je uvedeno projektno finansiranje. Od tada održavanje zgrade kao i ukupna delatnost Kolarca zavisi od odobrenih projekata na konkursima, ističe naša sagovornica. Zbog novonastale situacije unutar kuće prešlo se na sve moguće uštede, da bi se smanjili troškovi. Jedan broj ljudi je vremenom otišao u penziju, novi nisu zapošljavani, da bi danas od nekadašnjih 85 zaposlenih rad Zadužbine u oblasti koncerata, muzike i filma, predavačkih i obrazovnih delatnosti nosilo 62 ljudi, na minimalnim zaradama i visokom entuzijazmu. Vremenom više nije bilo prostora za štednju, kaže, a novac od ulaznica i izdavanja prostora, kao i od odobrenih projekata više nije bio dovoljan za redovno održavanje zgrade i ispunjavanje kulturne misije osnivača.
Za ukupni godišnji program Kolarcu je potrebno 20 miliona dinara, u šta ne spadaju besplatni sadržaji i događaji: 22 promenade, 40 kamernih koncerata i 220 predavanja. Na Kolarcu se organizuje više od 200 koncerata godišnje, polovina u sopstvenoj organizaciji. Svake godine održi se 220 predavanja, prezentacija najviših akademskih radova, predstavljenje najnovijih naučnih i kulturnih dostignuća. Poslednjih godina otvoren je svakodnevno i art bioskop, sa dve projekcije dokumentarnih ili umetničkih filmova. Novi program je digitalna galerija, prostor koji je namenjen za predstavljanje novih medija i stvaralaštva u novim tehnologijama.
Po Zakona o zadužbinama i fondacijama, zadužbine su definisane kao nevladine organizacije, pa su prepuštene same sebi. Tako se i Kolarac, kao institucija od najvećeg nacionalnog značaja, našao na ivici opstanka. Brojni apeli vlastima ostali su bez odgovora, sve dok urednica muzičkog programa Mirjana Lazarević nije javno saopštila da dalji rad Zadužbine postaje „nemoguća misija”. Građani su pokrenuli peticiju za pomoć, oglasile su se brojne javne ličnosti, pokušavajući čak i ironijom da skrenu pažnju državi da je Kolarac i njena odgovornost:. „A da Partizan igra na Kolarcu, pa možda i preživi”, „Je l’ bi mogla muzička fontana sa Slavije nekako da se implementira u Kolarac?!”.
Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
