Nije pametno razmišljati o sustizanju EU, jer je to suviše dalek san. Potrebno je pomalo popravljati ekonomsku situaciju, smanjivati nejednakost. Mislim da ste na dobrom putu. Privreda je na putu rasta. Vlasti su sprovele mnoge reforme, ali ima još prostora za sprovođenje reformi, posebno javnih preduzeća. Potrebno je zadržati mlade, stručne ljude u zemlji, obezbediti im privilegije i dobre plate, jer će oni biti nosioci ekonomske aktivnosti u narednom periodu
Srbija bi trebalo da shvati što pre da neće skoro postati članica Evropske unije. Nakon Bregzita niko više neće da proširuje EU, jer širom Evrope jačaju populistički pokreti i zbog njih niko ne želi novopridošlice. To pak ne znači da ne morate da se reformišete. I dalje morate da sprovodite reforme, ali ne zbog mogućnosti ulaska u EU već zbog sebe, poručuje Kristofer Dembik, šef makroekonomskih analiza u danskoj Sakso banci u intervjuu za „Novu ekonomiju“.
Srbija se poslednjih 17 godina trudi da razvija ekonomiju i zakonodavstvo u skladu sa EU. Kakve su nam onda mogućnosti ako nema ništa od članstva u Uniji?
Morate da privučete što više stranih investitora. Imate veliku šansu sa Kinom, koja je spremna da investira na Balkan zbog svoje nove strategije „Put svile“. Takođe, treba da diversifikujete izvore investicija. Dobro je da investicije dolaze iz Kine, ali takođe treba gledati i u bliskoistočne investitore. U Saudijskoj Arabiji, Kataru ima dosta investitora koji su uložili mnogo u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, ali i dalje traže prilike za ulaganje i spremni su da preuzmu rizik.
Vaš premijer predlaže neku vrstu unije sa balkanskim zemljama i mislim da to ima smisla. Ne očekujem od toga veliki ekonomski efekat, ali je korak u dobrom pravcu. I dalje pregovarate sa EU i jednog dana će vas primiti, ali do tada treba pokušati i druge stvari. Nikada ne treba biti zavisan od jednog partnera, pa makar to bila i EU.
Srbija je u prošloj godini ostvarila privredni rast od 2,8 odsto, za ovu se najavljuje nastavak. Da li je moguće da Srbija raste toliko da se bar približi Evropskoj uniji po životnom standardu, kako nam se obećava?
To je veliki san. Pre izvesnog vremena sam sreo bivšeg ministra finansija Poljske iz 1990-ih. Rekao mi je da su tada sanjali o sustizanju EU i Nemačke. Procenjivali su na osnovu ekonomskih pokazatelja da će im za to trebati 20 godina. Nažalost, 20 godina kasnije nalaze se daleko iza Nemačke. Nije pametno razmišljati o sustizanju EU, jer je to suviše dalek san. Potrebno je pomalo popravljati ekonomsku situaciju, smanjivati nejednakost. Mislim da ste na dobrom putu. Privreda je na putu rasta. Nisam optimističan kao Vlada koja misli da će BDP rasti 3,2 odsto, ali verujem da je tri odsto ostvarivo i da će se nastaviti i u narednim godinama. Vlasti su sprovele mnoge reforme, ali ima još prostora za sprovođenje manjih reformi koje su lake za primenu.
Potrebno je zadržati mlade, stručne ljude u zemlji, obezbediti im privilegije i dobre plate, jer će oni biti nosioci ekonomske aktivnosti u narednom periodu.
Šta je potrebno za podizanje konkurentnosti srpske privrede?
Srbija je na Doing biznis listi napredovala i ima dobru poziciju. Prva stvar je privući strane investitore. Srbija ne može biti konkurentna danas, jer je za to potrebno puno vremena. Potrebno je ulaganje u inovacije i istraživanja, za šta treba mnogo vremena da se odrazi na privredni rast. Zato je prva stvar omogućiti da stranim investitorima bude lako da investiraju ovde. Najhitnije je privući kapital u zemlju, koji će stvoriti novu vrednost, a kasnije možete osvajati tržišta.
Da li postoji rizik da Srbija upadne u zamku srednje razvijenih zemalja, da dostigne neki dohodak i tu zaustavi napredak?
Postoji taj rizik, ali sam optimista jer imate još mnogo reformi da sprovedete.
Kojih?
Prvo je da se srede neefikasna javna i državna preduzeća. Tu nije urađeno mnogo. Kada imate zombi kompanije, to nije dobro za ekonomsku aktivnost. Zauzimaju kapital koji bi mogao biti investiran u zdrave privatne kompanije. Morate da investirate u inovacije. To je lako reći, ali po mom mišljenju država mora prva da investira u inovacije. Država treba da preuzme najveći rizik, a privatne kompanije će da slede. Takođe, potrebno je ulaganje u obrazovanje. Potrebno je što više mladih ljudi koji uče matematiku, fiziku, informatiku. Moraju da se prilagode potrebama tržišta rada. Ne trebaju nam psiholozi, pa ni ekonomisti, potrebni su nam inženjeri, ljudi koji stvaraju novu vrednost. To je problem i mnogih razvijenih zemalja. Imamo visok životni standard, ali istovremeno ništa više ne stvaramo.
Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
