Iza nas je jedna od najtežih i najneprijatnijih godina još od Drugog svetskog rata. Uz velike zdravstvene poremećaje desio se i ozbiljan pad ekonomske aktivnosti, a ni politički odnosi nisu bili izuzeti.
U zdravstvenom sektoru ogromna pažnja je koncentrisana na pronalaženje vakcine, što se pri kraju godine i desilo. Teško je reći kojom brzinom će vakcinacija smanjiti tegobe, ali se može reći da će zdravstvena situacija i dalje biti važan poremećaj, mada sve manji i manji.
U ekonomiji će doći do približavanja normalnim stopama rasta, ali sa jednom prilično velikom promenom. Naime, pandemija nije jednako uticala na sve oblasti ekonomije. Najviše su pogođeni neki sektori usluga. I tu se pojavila reakcija radi smanjenja troškova. Počele su da se gase kancelarije i da se posao radi od kuće onlajn. Videvši da posao može i tako da funkcioniše i to ekonomičnije, sva je prilika da će to postati jedna od trajnijih posledica korona virusa.
Prošle godine ekonomski tokovi su bili uzdrmani ne samo koronom, nego i „Tramp“ virusom. Taj je „virus“ krenuo ranije, ali je prošle godine doživeo svoju kulminaciju. Prethodno pogoršan odnosi sa Kinom zatim i Rusijom, prošle godine su se preneli i na EU pokušajem da se carinama obezbedi superiorna trgovinska pozicija SAD. Naravno, to je uticalo na opadanje trgovine između dva partnera. Sva je prilika da će Bajdenova administracija ove godine vratiti odnose u stare okvire.
A kako ova kretanja utiču na Srbiju? Generalno gledano, mislim da se nalazimo u grupi zemalja koje su manje oštećene u prethodnoj godini, ne samo po broju umrlih nego i po ekonomskim efektima. Dok je kod nekih zemalja, i to najrazvijenijih, pad društvenog proizvoda bio i do 10%, kod nas je bio samo par procenata. Verujem da će se slična kretanja videti i ove godine.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs