Digitalni rad štedi i novac i vreme

Jedan od najčešćih slučajeva u srpskim sudovima su tužbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku zbog predugog trajanja, ili zato što se slučajevi nikada i ne reše. Ovakvi slučajevi često završe pred Evropskim sudom za ljudska prava

Poslednjih godina sve se češće čuje teza da uspeh ekonomije neke zemlje pre svega zavisi od razvijenosti institucija, od kojih je verovatno najvažnija vladavina prava. Ako pogledamo izveštaje i ankete privrednih udruženja, posebno inostranih koje posluju u Srbiji, ističe se da je u uspostavljanju povoljnog poslovnog ambijenta presudna vladavina prava i to ne znači samo da postoje dobri zakoni, već i da se efikasno sprovode. Zato je efikasnost pravosuđa jedna od najvažnijih oblasti i za inostrane donatore, među kojima je vodeći USAID koji je u poslednjih 20 godina uložio oko 78 miliona dolara u unapređenje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava. 

„U Srbiji je često bilo narušeno pravo na pravično suđenje, a što je predstavljalo povredu člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ono podrazumeva i pravo na suđenje u razumnom roku, a pod tim se podrazumeva i blagovremeno izvršenje sudskih presuda. Zbog povrede tog prava od strane sudova u Republici Srbiji podnet je veliki broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava protiv Republike Srbije“, navodi se u prošlogodišnjem izveštaju „Gde je pravosuđe u Srbiji u ispunjenju prelaznih merila iz Poglavlja 23“,  Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. 

Zbog pretrpanog sistema pravosuđa u kome građani često do pravde dolaze nakon više godina, a nekad ni tada, USAID-ov projekat vladavine prava (ROLP) fokusirao se na automatizaciju i usvajanje elektronske uprave, što bi moglo da unapredi efikasnost pravosuđa.

Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda od 2012. do 2020. godine između 1,7 i 2,2 miliona novih predmeta stizalo je godišnje u sudove. Od fiskalne konsolidacije 2014. do ove godine, uvedene su restrikcije na zapošljavanje u javnom sektoru, pa i u sudovima, što je dovelo do gomilanja velikog broja nerešenih predmeta. Stvar otežava i to što se veliki broj dnevnih aktivnosti, recimo unošenje podataka u sudske spise ili prijem i slanje pošte, obavlja ručno, a pri tome ostavlja veliku mogućnost za ljudsku grešku. 

Pored toga, baze podataka o građanima i preduzećima nisu bile povezane, pa su postojali i problemi prilikom obaveštavanja stranaka u postupcima. U praksi za svaku informaciju iz nekog državnog registra trebalo je podneti poseban zahtev koji bi se onda čekao do tri meseca, što je onda odugovlačilo i donošenje rešenja. 

Projekat na kome USAID radi sa Ministarstvom pravde, Visokim savetom sudstva, sudovima i tužilaštvima, ima za cilj da poveća efikasnost automatizacijom procesa. Na primer, USAID je obezbedio pravnu i IT podršku za proširenje broja podataka koji se nalaze u Pravosudnom informacionom sistemu (PIS) u kom bi trebalo da se nalaze svi podaci potrebni sudovima, javnim beležnicima i izvršiteljima. 

Sada je moguće jednim klikom doći do podatka o vlasništvu nad nekretninom, podataka iz registra rođenih, umrlih, venčanih, o evidenciji osuđivanih, podataka iz Agencije za privredne registre, iz PIO fonda, o registraciji vozila itd. 

Svaki od ovih podataka je ranije predstavljao papir koji je trebalo tražiti i sačekati, da bi sada elektronski upiti uštedeli ogromno vreme i novac. Istraživanje koje je sproveo USAID pokazuje da je od 2017. kada je počelo unapređenje PIS-a, do kraja 2020. godine podneto 6,3 miliona upita, čime je ušteđeno oko 13,5 miliona evra za budžet, pored 262.724 radna dana osoblja u pravosudnim i državnim institucijama. 

Zahvaljujući elektronskoj komunikaciji nije razmenjeno čak 12.610.742 papira. Iako deluje banalno, jedna od stvari koja je odugovlačila procese, jeste slanje sudskih spisa strankama u postupcima. Ovo se radilo ručno, pa je dolazilo do grešaka u pisanju adresa ili imena, što je umelo poprilično da razvuče procese. U okviru projekta i u saradnji sa pravosudnim institucijama i Poštom, uspostavljena je automatizacija prijema i slanja pošte i trenutno se sprovodi pilot u Trećem osnovnom sudu u Beogradu i u Osnovnom sudu u Nišu. 

Prema dosadašnjim iskustvima, vreme za pripremu i snimanje dostavnica i povratnica je skraćeno šest puta, pogrešno unete adrese su prošlost jer se poštanski brojevi uzimaju direktno iz baze Pošte Srbije i štampaju na kovertama, a to takođe isključuje i vraćanje pošte zbog nečitko ispisane adrese. Pored toga, cela procedura zahteva znatno manje osoblja, koje sada može da radi druge poslove. Na kraju, podaci o isporuci sudskih pismena su elektronski, te se može pratiti koliko je trajala isporuka i da li je bila uspešna. Ova aplikacija je dostupna svim osnovnim i višim sudovima.

Sudsko osoblje je gubilo snagu i vreme na praćenje naplate sudskih troškova. Istraživanje USAID-a je pokazalo da su sudije i administrativno osoblje upravo ovo označili kao jedan od najzahtevnijih zadataka. Napravljena je aplikacija koja automatski računa sudske naknade, kao i centralizovana aplikacija  (CSST) koja prati da li su naknade plaćene. Tako se sada može precizno utvrditi koliko koji sud prihoduje po osnovu naknada, a sudijama daje više vremena da se bave predmetima i donošenjem rešenja, nego administracijom.

Još jedna stvar koja bi olakšala posao sudijama i oslobodila ih bavljenja birokratijom, jeste i optimalno korišćenje sudskih pomoćnika. U saradnji sa Visokim savetom sudstva i Ministarstvom pravde USAID radi na izmenama propisa o sudskim pomoćnicima kojim bi se precizno utvrdilo njihovo napredovanje u karijeri, kako bi se smanjilo njihovo napuštanje sudova. Takođe se radi i na masovnoj obuci sudijskih pomoćnika za donošenje prvostepenih odluka u parnicama.

Jedan od najčešćih slučajeva u srpskim sudovima su tužbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku zbog predugog trajanja, ili zato što se slučajevi nikada i ne reše. Ovakvi slučajevi često završe pred Evropskim sudom za ljudska prava. 

Zato su predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, ministar pravde, državni pravobranilac i direktor Pravosudne akademije, potpisali 18. jula   2018. godine Uputstvo za unapređenje i promociju postupka zaključenja i izvršenja vansudskog poravnanja u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom  roku, na kom je radio i USAID. Od tada je rešeno 3.037 vansudskih poravnanja, čime je ušteđeno više od 400.000 dana suđenja i 31,6 miliona dinara u sudskim troškovima.

Smanjenju pretrpanosti sudova doprinelo je uspostavljanje izvršitelja 2013. godine i te godine je broj novih predmeta za izvršenje dodeljen sudovima smanjen za 49 odsto. Međutim, u praksi su se pojavili mnogi problemi, pa recimo i to da su predmeti velikih kompanija koji se tiču komunalnih dugova dodeljivani jednom određenom broju izvršitelja. Zato su 2019. godine donete izmene zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje su stupile na snagu početkom 2020. godine. Na ovim izmenama USAID je radio od sredine 2018. do sredine 2019. godine i doneta su rešenja koja dovode u proporciju visinu duga sa procedurom izvršenja, ograničava se izvršenje na imovini socijalno i ekonomski ranjivih građana, sprečava prodaja domova u kojima se stanuje zbog naplate komunalnih dugova manjih od 5.000 evra, uvodi se e-aukcija nekretnina čime se sprečavaju nameštene aukcije, ograničava se gomilanje nepotrebnih provizija i predviđa medijacija između dužnika i poverioca. Nakon usvajanja izmena pokrenut je program obuke oko 500 sudija i javnih izvršitelja.