EU planira da smanji potrošnju gasa tokom zime za 15 odsto

Smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto do aprila i mogućnost da Evropska komisija proglasi „uzbunu“ kojom će od država članica zahtevati hitno i obavezno smanjenje isporuke gasa su novi predlozi EK za ovu zimu. Mere su predložene kako bi se osigurala energetska budućnost ovog bloka, ugroženu sankcijama koje je EU uvela Rusiji, nakon što je poćeo rat u Ukrajini. 

Svi potrošači, javne ustanove, domaćinstva, vlasnici javnih zgrada, snabdevači strujom i industrija, svi moraju da preduzmu mere kako bi uštedeli gas, poručila je danas Evropska komisija.

EU želi tokom zime a do aprila smanji upotrebu gasa za čak 15 odsto, pa je Evropska komisija danas predložila novi zakonodavni okvir i Evropski plan za smanjenje potražnje za gasom. 

Komisija predlaže novu Uredbu Saveta EU koja bi regulisala mere za kooridnisano smanjenje potražnje za gasom i postavila cilj da sve zemlje članice smanje potražnju za gasom za 15 odsto između avgusta do 31. marta 2023. godine

Taj novi propis bi Komisiji dao mogućnost da, nakon savetovanja sa zemljama članiciama, proglasi „uzbunu“ (Union Alert) kada se radi o bezbednosti snabdevanja, namećući obavezno smanjenje potražnje za gasom svim zemljama članicam. 

„Uzbuna“ bi mogla da se proglasi u trenucima kada postoji značajan rizik od nestašice gasa ili izuzetno velika potražnja za gasom.

Zemlje članice bi trebalo da dopune svoje nacionalne planove za vanredne sutuacije do kraja septembra i navedu kako planiraju da sprovedu cilj koji je postavila Komisija, odnosno kako misle da smanje potražnju za gasom. O sprovođenju će svaka dva meseca da izveštavaju Evropsku komisiju.  

Da bi pomogla državama članicama da postignu neophodna smanjenja potražnje, Komisija je takođe usvojila Evropski plan za smanjenje potražnje za gasom koji propisuje mere, principe i kriterijume za koordinisano smanjenje potražnje.

Plan se fokusira na zamenu gasa drugim gorivima i uštedu energije u svim sektorima, ali i na zaštitu snabdevanja domaćinstava i osnovnih korisnika kao što su bolnice i industrije koje su odlučujuće za obezbeđivanje osnovnih proizvoda i usluga privredi.

„Zamenom gasa drugim gorivima i uštedom energije tokom leta, više gasa će biti uskladišteno za zimu“, navodi EK. 

Tamo gde je moguće, prioritet treba dati prelasku na obnovljive ili čistije izvore energije, međutim prelazak na ugalj, naftu ili nuklearnu energiju će možda biti neophodan kao privremena mera, piše Komisija. 

Na primer, države članice bi mogle da pokrenu sisteme aukcija ili tendera kako bi podstakle smanjenje energije u industriji, jedan je od predloga. 

Evropska komisija predlaže i da se smanji grejanje i hlađenje, pa poziva države da sprovode kampanje za podizanje svesti javnosti o tome.  Na primer, zemlje bi mogle da nalože i smanjeno grejanje i hlađenje u zgradama državnih organa.

Komisija će, kako se navodi, ubrazati rad na diverzifikaciji snabdevanja, uključujući zajedničku nabavku gasa kako bi imala veće mogućnosti za alternativne isporuke tog energenta.

Evropska unija rizikuje od daljih rezova u isporuci gasa iz Rusije i navodi da Kremlj izvoz gasa koristi kao oružje, pa je skoro pola zemalja članica već pogođeno smanjenim isporukama. 

Rusija je godinama bila najveći dobavljač prirodnog gasa za Evropu, ali je tokom juna ruska državna firma Gazprom krenula da smanjuje isporuke za više zemalja članica pravdajući to tehničkim problemima koji su nastali kao posledica ekonomskih sankcija uvedenih Rusiji. 

Evropska unija je poručila ranije da radi na tome da što pre okonča zavisnost od svih ruskih fosilnih goriva, uključujući i gas, a 18. maja je predstavila svoj REPoverEU plan.

EU je nedavno sa Azerbejdžanom potpisala memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti energetike. Sporazum predviđa povećanje isporuke gasa kroz Južni gasni koridor, na najmanje 20 milijardi kubika u EU godišnje do 2027.