Suša skoro prepolovila rod kukuruza

Prinos kukuruza ove godine iznosiće 4,8 tona po hektaru obrađene zemlje, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku,  što je daleko ispod rezultata tokom rodnih godina, kada su prosečni prinosi bili veći od 7,5 tona.

Suša je ove godine još jednom temeljno ugrozila prinose kukuruza, piše portal Klima 101.

Ako se prognoza RZS obistini, ove godine će se u Srbiji proizvesti čak 3,3 miliona tona manje kukuruza nego 2020.

Kako navodi sezonski izveštaj RHMZ Srbije, leto 2022. bilo je treće najtoplije od kad postoje merenja, ali i rekordno vrelo u mnogim delovima Vojvodine. U Novom Sadu, prosečna letnja temperatura bila je za čak 2,6 stepeni viša od tridesetogodišnje normale.

Ali značajnija od temperature je količina vode. Kasnog proleća i tokom leta, veliki deo Evrope zadesila je nezapamćena suša – po nekim procenama najgora u poslednjih 500 godina.

Stotine hiljada hektara polja kukuruza u Vojvodini nalaze se upravo u jednoj od najteže pogođenih regija, zajedno sa ostatkom Panonske nizije.

U Zrenjaninu, u samom srcu srpskog Banata, i jun i jul 2022. bili su najsušniji od kad postoje merenja.

„Tamo gotovo dva meseca nije bilo kiše. U selima kroz koje sam prolazio krećući se iz pravca Pančeva ka Zrenjaninu, njive pod kukuruzom su bile bez klipova, bez prinosa.“, kaže Milan Brankov, šef grupe za agroekologiju i agrotehniku u Institutu za kukuruz Zemun Polje.

U poslednjih 20 godina, ukupno četiri puta su prosečni prinosi kukuruza bili drastično umanjeni ispod pet tona po hektar, što se prognozira i za ovogodišnju žetvu.

A godine žetvi – 2003, 2007, 2012. i 2017. – zajedno sa 2022. godinom, takođe su i godine pet najtoplijih leta od kad se prate merenja u Srbiji, sa izraženim sušnim periodima tokom jula i avgusta.

Kukuruz možda i više nego bilo koja druga poljoprivredna kultura, zavisi od letnje kiše, jer tada prolazi kroz ključne faze cvetanja, formiranja klipa i nalivanja zrna, pa nedostatak vode u tom periodu neopozivo smanjuje prinose.

Suše u julu i avgustu posebno su pogubne za rod kukuruza.

Ukupna šteta od suše samo u četiri ključne godine 2003, 2007, 2012, 2017. iznosi oko pet milijardi evra.

Dobar procenat te procenejne sume odlazi na smanjene prinose kukuruza, kao verovatno najosetljivije uzgajane žitarice.

Manji prinosi domaćeg agrara doneće novo poskupljenje hrane

Mada se ovi periodi suše i loših žetvi danas ponavljaju ciklično, na svakih nekoliko godina, to je relativno nova pojava.

Suša se prati, kako se navodi, pomoću SPEI indeksa, od 1950. godine do danas.

Klimatske promene čine suše daleko češćim nego što su nekada bile, a savremeni klimatski modeli kažu da će ekstremnih vremenskih prilika u budućnosti biti sve više.

Kako se podseća, u Srbiji se poljoprivredom bave najpre mala, seljačka gazdinstva fizička lica su vlasnici više od 99 odsto gazdinstava, a prosečna veličina poseda je oko pet hektara.

Prinosi se kreću od manje od jedne, do više od 12 tona po hektaru.

Kada se ovakva proizvodnja susretne sa sušnim prilikama, kao što se dogodilo 2022. godine, nastaje jedan dug period neizvesnosti.

U Srbiji se ni ne zna kakve su posledice suše na ovogodišnu žetvu, kako se dodaje, nedostaju prave informacije o tome.

Anja Jakšić iz Produktne berze, kaže da je tipično da cena kukuruza padne kada prođe leto i počne žetva, ali to se ove godine nije dogodilo, cene prošlogodišnjeg i novog roda bile su gotovo identične.

Tržište je, drugim rečima, reklo svoje, nedostaje ponuda. Kako navodi Jakšić, kukuruz je u septembru 2022. bio oko 38 odsto skuplji nego u istom periodu prethodne godine.

Stručnjaci naglašavaju i problem navodnjavanja poljoprivrednih kultura.