Algoritam po kom funkcioniše registar Socijalna karta nepoznat je javnosti, čime je građanin koji želi da ostvari prava iz oblasti socijalne zaštite suštinski onemogućen da sazna na koji način može da ostvari ta prava, ocenio je za Novu ekonomiju Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.
Logika po kojoj nadležni, na osnovu podataka u Socijalnoj karti, odlučuju o pravima lica iz registra nije transparentna, dodao je Ćurčić.
„Zakonom (o socijalnoj karti) je propisano koji se podaci prikupljaju i da se ukrštaju podaci, ali na koji način se sve to odvija i kako, i da li postoje elementi koji se pojačano kontrolišu, kao na primer oni o nacionalnoj pripadnosti, ili broju članova domaćinstva ili nešto treće – to još uvek ne znamo jer je algoritam nedostupan javnosti“, kaže Ćurčić.
Razlozi za te nepoznanice su neusaglašenost Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakona o socijalnim kartama, ali i netransparentnost samog algoritma, što je, prema rečima Ćurčića, u „potpunoj suprotnosti sa svim zamislivim načelima vladavine prava“.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su u nedavnom odgovoru Novoj ekonomiji naveli da registar ni na koji način ne odlučuje o pravima, pa ni o pravu na socijalnu pomoć.
Praćenje broja lica po pravima u registru Socijalna karta nije od značaja jer se Zakonom o socijalnoj karti ne uspostavljaju uslovi za ostvarivanje prava. Ti uslovi su propisani drugim zakonima.
U registru se, kažu iz Ministarstva, ne realizuje postupak ostvarivanja prava, „već se registar uspostavlja kao izvor činjenica koje se koriste u upravnom postupku“.
Ćurčić, međutim, naglašava da Zakon o socijalnoj karti propisuje da je svrha obrade podataka u sistemu Socijalna karta, između ostalog i: „automatizacija postupaka i procesa vezanih za postupanje u oblasti socijalne zaštite“.
„Svrha ovakvog sistema socijalnih karata nije ništa drugo nego da smanji broj korisnika sistema socijalne zaštite. Na osnovu informacija koje se dobijaju iz sistema, sistem odlučuje da li korisnik i dalje ispunjava uslove za socijalnu pomoć, radnik u centru za socijalni rad dobija notifikaciju koja mu kaže šta treba da uradi (da ukine pravo korisniku), radnik to pravo ukine i time se završava čitava priča oko socijalnih karata“, naveo je Ćurčić.
Socijalne karte: Kako državi da dokažeš da si siromašan?
O proaktivnosti sistema „nema ni govora“, tvrdi Ćurčić.
„Za proaktivnost je potrebno da je on potpuno drugačije postavljen i da postoji način na koji se dolazi do podataka o potencijalnim korisnicima“.
Zakon o socijalnoj karti se primenjuje od 1. marta ove godine.
Socijalna karta podrazumeva jedinstvenu i centralizovanu evidenciju, u elektronskom obliku koja sadrži „tačne i ažurne“ podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica.
Na osnovu tih podataka, nadležni odlučuju o utvrđivanju činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, kaže Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine.
Ustavni sud posredno ukinuo „Vulinovu uredbu“
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković rekla je ranije za Novu ekonomiju da naš sistem funkcioniše na prijavljivanje, što znači da samo u slučaju da osoba dođe i prijavi se može da dobije (ili ne dobije) socijalnu pomoć.
„(Socijalna karta) nije administrativna formacija o svima nama i o našem dohotku i našoj imovini. Socijalne karte podrazumevaju da se ljudi koji su već u sistemu prevedu u elektronske baze, i naravno svako novi ko dođe – ali ko dođe, ko na sopstveni zahtev zatraži pomoć od države. To nije slika ili socijalna karta o svakom od nas“, rekla je Žarković za Novu ekonomiju.
PRedstavnik A11 navodi da je Socijalna karta bezmalo dvadeset godina najavljivana kao nešto što će da bolje targetira siromašne, a dovela je do toga da „nemamo predstavu ni kako funkcioniše i da je do sada smanjila broj korisnika za preko 20.000“.
„Znamo da su naši nadležni odlazili da uče od Danske kako to sve kod njih funkcioniše. Neke zemlje u okruženju su uvele slične mehanizme koji ni kod njih nisu doveli do nekakve velike promene u sistemu“.
Ćurčić kaže da je prvo potrebno da „demistifikujemo ideju“ da će tehnologija i algoritmi sve rešiti, kao i da se je prvo nužno pozabaviti se samim uslovima za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, pitanjima funkcionalnosti sistema socijalne pomoći i drugim dugogodišnjim problemima koji postoje u tom sistemu.
„Kad se ovi problemi reše, onda treba razmišljati o alatima za unapređenje efikasnosti. Tako smo i došli do toga da umesto da bude jedna alatka za poboljšanje sistema socijalne zaštite, socijalna karta je postala sama sebi svrha“, kaže Ćurčić.
Socijalnom kartom pokriveno skoro 900.000 građana
Registar Socijalna karta je završen, registar je u upotrebi i koriste ga centri za socijalni rad i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Registrom je obuhvaćeno tačno 887.009 građana Srbije, rekli su nedavno Novoj ekonomiji u resornom ministarstvu.
Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci su upozoravali na moguće nedostatke sistema, od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne.
Zakon o socijalnoj karti je usvojen u februaru 2021. godine bez ijednog podnetnog amandmana od strane narodnih poslanika.