Ostalo Vesti iz izdanja

28.10.2022. 11:47

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Ustavni sud posredno ukinuo „Vulinovu uredbu“

Uredba predviđala da se radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći po nalogu centra za socijalni rad uključuju u društveno koristan rad

Foto: Nova ekonomija

Inflacija jede plate, ali jede i kamate

Odlukom Ustavnog suda da ukine dve odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti prestao  je da postoji pravni osnov po kome je doneta „Vulinova uredba“ koja je uvela „prinudni, neplaćeni rad korisnika novčane socijalne pomoći“,  kaže za Novu ekonomiju,  Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava. 

Naime u oktobru 2014. godine Vlada Srbije donela je Uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći.

Tadašnji ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin njeno uvođenje objašnjavao je činjenicom da „socijalna pomoć neće biti pomoć nego zarada“.

Uredbom je, između ostalog, bilo predviđeno da se radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći po nalogu centra za socijalni rad uključuju u društveno koristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici.

Oni koji odbiju ovaj vid aktivacije mogu izgubiti ili im se može umanjiti socijalna pomoć koja im po zakonu pripada.

Ustavni sud je na na osnovu inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti Uredbe  odlučio da po sopostvenoj inicijativi pokrene postupak ocene ustavnosti osnova za donošenje ove uredbe, objašnjava Ćurčić.

Šta je utvrdio Ustavni sud? 

Umanjenje ili gubitak prava na materijalnu podršku ne može biti predmet sporazumevanja između korisnika i centra za socijalni rad, već uslovi pod kojima dolazi do tog gubitka (ili umanjenja) moraju da budu propisani zakonom, navodi Ustavni sud u odluci u kojoj je poništio dve odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti.

Ustavni sud je poništio odredbu 3 Člana 80 koja kaže da Centar za socijalni rad može zaključiti sporazum sa korisnikom materijalne podrške o aktivnom prevazilaženju njegove nepovoljne socijalne situacije, koji sadrži aktivnosti i obaveze korisnika, kao i mogućnost umanjenja i prestanka prava na materijalnu podršku u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza iz sporazuma.

Poništena je i odredba 4 koja kaže da mere socijalne uključenosti propisuje Vlada.

 

 

„Čekalo se osam godina da Ustavni sud odluči o tom pitanju, ali ono što je sad ključno je da je time prestao da postoji pravni osnov po kom je doneta Vulinova uredba koja je uvela prinudni, neplaćeni rad korisnika novčane socijalne pomoći

 

Prema rečima Ćurčića, ono što ostaje problem je to da je Ustavni sud ušao samo u pitanja da li je zakonom moglo biti predviđeno da se ovo pitanje prepusti podzakonskoj materiji, odnosno Uredbi, a nije ulazio u samu suštinu inicijativa koje su podnete protiv Uredbe.

„Zato se može očekivati da će se ovo pitanje „radne aktivacije“ korisnika koje podrazumeva da oni obavljaju nekakav nekvalifikovani posao bez naknade vratiti kroz izmene Zakona o socijalnoj zaštiti“,  kaže Ćurčić. 

To pitanje bi moralo sistemski da se rešava, i bez ideje da se socijalna pomoć „zarađuje“ ili „odrađuje“.

Sistem treba da funkcioniše tako da se socijalna pomoć odobrava onim pojedincima koji ne mogu samostalno da prevaziđu prepreke sa kojima se suočavaju,  a sve to zasnovano na načelu solidarnosti, a ne razmene, objašnjava on.

Uredba kojan je doneta 2014. godine  je svojevremeno bila obrazlagana time da „socijalna pomoć neće biti pomoć nego zarada“, ali je kroz njenu primenu najmanje deset hiljada pojedinaca bilo prinuđeno da obavlja neplaćene poslove od kojih im je zavisila ionako preniska socijalna pomoć, navodi A 11-  Inicijativa za ekonomska i socijalna prava.

„Ovi ljudi bili su prinuđeni da čiste ulice, sneg, kopaju kanale, održavaju puteve, a u nekim slučajevima i da kopaju grobna mesta da ne bi izgubili socijalnu pomoć“.

U periodu od februara do septembra 2018. godine, A  11 je sprovela  istraživanje o primeni Uredbe.

Rezultati su pokazali da njeni efekti  nisu zapošljavanje korisnika već nametanje novih obaveza koje za posledicu imaju ili narušavanje dostojanstva i stigmatizaciju korisnika novčane socijalne pomoći ili gubitak, odnosno umanjenje prava.

Socijalna pomoć za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici od 1. oktobra iznosi 10.385 dinara.

Za svaku narednu odraslu osobu u porodici novčana pomoć je 5.193 dinara.

Za dete do 18 godina visina novčane pomoći je 3.116 dinara.

U prethodnih šest meseci je osnovica za određivanje visine novčane socijalne pomoći iznosila 9.580 dinara.

Iako je novčana socijalna pomoć koncipirana sa idejom da se smanji apsolutno siromaštvo, osnovni iznos novčane socijalne pomoći (do 1. oktobra je to bilo 9.580 dinara) je bio osetno niži od linije apsolutnog siromaštva, koja je procenjena na 12.495 dinara za jednu odraslu osobu, pisao je tada Fiskalni savet.

Fiskalni savet piše da bi povećanje iznosa naknade za 10 odsto koštalo nepunih 1,5 milijardi dinara, dok bi povećanje naknade za 15 odsto koštalo
dodatnih 2 milijardi dinara godišnje.

Novčana socijalna pomoć je osnovni instrument socijalne politike za borbu protiv (apsolutnog) siromaštva i ima za cilj da obezbedi materijalnu podršku najugroženijim porodicama koje ostvaruju prihode manje od definisanog iznosa novčane socijalne pomoći.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.