Dobra vest za korisnike socijalne pomoći
photo:PixabayUmanjenje ili gubitak prava na materijalnu podršku ne može biti predmet sporazumevanja između korisnika i centra za socijalni rad, već uslovi pod kojima dolazi do tog gubitka (ili umanjenja) moraju da budu propisani zakonom, navodi Ustavni sud koji je poništio dve odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti.
Ustavni sud kaže da je zakonodavac, kada uređuje određenu oblast društvenog života, obavezan da zakonom uredi uslove koji su od značaja za sticanje i ostvarivanje određenog prava, kao i uslove koji dovode do umanjenja ili prestanka prava.
Kada se radi o neopravdanom neizvršavanju obaveza iz sporazuma, zakonodavac je imao obavezu da uredi pitanja umanjenja prava na materijalnu podršku, obrazlaže Ustavni sud.
To se pre svega odnosi na obim umanjenja, pravnu prirodu umanjenja (trajno ili privremeno umanjenje za određeni period), uslove pod kojima dolazi do umanjenja prava i uslove pod kojima dolazi do prestanka prava, postupak u kome se utvrđuje ispunjenost uslova za umanjenje ili prestanak prava, kao i da propiše pravnu zaštitu protiv odluke o umanjenju prava, kao i protiv odluke o prestanku prava iz razloga neopravdanog neizvršavanja preuzetih obaveza.
Ustavni sud dalje smatra i da odredba 3 nije saglasna načelu jednakosti svih pred zakonom.
Ta odredba, naime, propisuje mogućnost za umanjenje ili gubitak prava na materijalnu podršku zbog neopravdanog neizvršavanja obaveza, čije nastupanje isključivo zavisi od toga da li je to u konkretnom slučaju predviđeno sporazumom ili ne.
To, kaže Ustavni sud, znači da u istoj pravnoj situaciji , sporazum sa nekim korisnicima može sadržati odredbu o umanjenju prava, sa nekima o gubitku prava, dok je u odnosu na neke korisnike moguće da sporazum uopšte ne sadrži nijednu od ovih odredaba.
Korisnik prava na materijalnu podršku koji je sposoban za rad ima ne samo pravo, već i obavezu da učestvuje u sprovođenju aktivnosti kojima se realizuje određena mera socijalne uključenosti (a o kojima je postigao sporazum sa centrom za socijalni rad), a od izvršavanja ove obaveze zavisi dalje ostvarivanje prava na materijalnu podršku, kaže Ustavni sud.
Stoga, propisivanje mera socijalne uključenosti, i to pre svega vrste tih mera i njihove osnovne sadržine „ne može biti u celini prepušteno podzakonskom aktu Vlade, već mora biti uređeno zakonom“.
Podzakonskim aktom to pitanje samo može biti bliže razrađeno, zaključuje se.
Dve odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti prestaju da važe danom objavljivanja u Službenom glasniku (26. oktobra 2022.)
Socijalna pomoć za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici iznosi 10.385 dinara od 1. oktobra.
U 2020. tek nešto više od 200.000 ljudi je primalo novčanu socijalnu pomoć. To je više nego dvostruko manje od broja ljudi koji se nalaze ispod linije apsolutnog siromaštva, pisala je Nova ekonomija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U proteklih godinu dana, u Srbiji energetika ima najbolji rast, stopa investicija beleži pozitivan trend, u očima stranih investitora smo stabilno poslovno okruženje, a EU nam ostaje strateški cilj - rečeno ...
Uprkos izjavama zvaničnika, radovi na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu bili su predviđeni projektom rekonstrukcije i adaptacije stanice koji je radio Institut CIP. U ovom projektu, do kog je došl...
Veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni novinara, a javni interes postoji kao ideal zbog kog mladi ljudi reše da se bave novinarskim poslom. Da je jako važno da mediji izaberu nekoga ko će ih finan...
U Srbiji su u septembru ove godine izdate 2.872 građevinske dozvole, što je od 7,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.Od ukupnog broja i...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Kada se fizičko lice nadje u zivotnoj situaciji da ne ostvaruje prihode potrebne za prezivljavanje i opstanak (placanje hrane, racuna, nužne odece i obuće jer ne mogu ici goli, vode, struje i grejanja, stanovanja ako nema svoj stambeni prostor ) tada to lice mora ostvariti osnovni i zagaranrovani prihod za opstanak, u centeima za socijalni rad i preko banke, sve dok mu drzava preko NSZ ne nadje DDECENTNI strukovni posao i DECENTNU zaradu za ekonomsku nezavisnost, nezavisno od stepena zaostalosti ili primitivnih resenja drzave. Drzava Srbija ne moze biti drzava koja ostavlja ljude na ulici da se sami snadju, niti socijalni radnici to smeju ili mogu ciniti NEBRIGOM i terenskim neradom, NITI NSZ moze svojim neradom to isto ciniti. Protivustavan je stav i Ministarstva i centara za socijalni rad, da država Srbija moze i sme da unistava i finansijski ubija sopstveno stanovnistvo, koje nema gde da ostvari pravo na rad i zaradu decentno i strukovno, i da sme da ih izlaze svom neradu, nestručnosti i primitivnim zakonskim resenjima od pre 40 godina. Posevno je zsbranjeno, nedopusteno, krimogeno da se tim ljudima nadilno pokusa oduzeti legalno stecena i legitimno priladajuca imovina i da se vrsi jiz krivicnih dela nad rim ljudima i imovinom i to:prevare, bespracne gradnje, unistenje i ostecenje rudje imovine, nasilno protivpravna izvrsenja NEIZVRSNIH sudskih odluka iz nesprovedenih postupaka. Prosto, svaki covek i drzavljsnin i gradjanin Srbije, ne moze biti predmet unistenja niti mu imovina moze ili sme biti opljačkana, kao ni ovde davaocu komentara, a kako se to u drzavi Srbiji „mnogo radi“. Na cela ministsrstava postavljaju se zastraseni, cesto mladi a redovno i nezavisno od starosnog dobai nestrucni, a samo ministarstvo za rad, zaposljavanje, socijalnu…. NE RADI. Tada moraju raditi stručni socijalni radnici, jer dezava nije koncentracioni logor koji vrsi finansijsko nasilje nad ljudima. Sve ovo nakazno, nestrucno, neustavno desava se ovde davaocu komentara u Beogeadu, opstina Zemun (tu nazalost ne rade sa ljudima i nece da ih prime i saslusaju i razrese Problem i nehumano bezakonje) u ulici Karla Soprona kuca i kucni broj 21.