Vesti iz zemlje

16.10.2022. 14:00

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Mladi do 24 godine najviše izloženi riziku od siromaštva u Srbiji

Petina ljudi u Srbiji ima prihod ispod 24.064 dinara mesečno

Foto: Nova ekonomija

U 2021. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 21,2 odsto i u odnosu na 2020. godinu niža je za 0,5 procentnih poena. Lica starosti od 18 do 24 godine bila su najviše izložena riziku od siromaštva. 

Radi se procentu lica čiji je (raspoloživi ekvivalentni) prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, navodi se u izveštaju Repzbličkog zavod za statistiku.

Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva.

Ekvivalentni prihod je ukupni raspoloživi prihod domaćinstva ravnomerno raspodeljen među članovima domaćinstva prema skali Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), navodi se u objašnjenju.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 43.315 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 50.533 dinara.

 

Sa druge strane, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 28,5 odsto, i u odnosu na 2020. godinu niža je za 1,3 procentnih poena.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

U stavke materijalne uskraćenosti ubraja se nemogućnost domaćinstva da sebi priušti adekvatno zagrevanje stana, nemogućnost da priušti mašinu za pranje veša, automobil, da svim članovima priušti nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje, kao i nemogućnost da podmiri neočekivani trošak u iznosu od 19.400 dinara, koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva.

Među stavke materijalne uskraćenosti spada i nemogućnost domaćinstva da sebi priušti telefon, televizor u boji, meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegeterijansku zamenu) svakog drugog dana.

Tu je, među stavkama materijalne uskraćenosti, i kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stambeni ili potrošački kredit ili računa za komunalne usluge, za stan u kojem domaćinstvo živi.

Riziku od siromaštva najviše izloženi mladi od 18 do 24 godine

Posmatrano prema starosti, lica starosti od 18 do 24 godine bila su najviše izložena riziku od siromaštva, 27,7 odsto, kao i lica stara 65 i više godina, 22,7 odsto.

Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine,  19,1 odsto.

Prema tipu domaćinstva, domaćinstva sa izdržavanom decom bila su više izložena riziku od siromaštva, 21,4 odsto, u odnosu na domaćinstva bez izdržavane dece, 20,9 odsto.

Najvišu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece, 38,8 odsto, a najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba, 14,3 odsto.

Stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu u aktivnosti, za lica stara 18 i više godina, pokazuje da je 48,6 odsto nezaposlenih lica bilo izloženo riziku od siromaštva.

Samozaposlena lica imala su veću stopu rizika od siromaštva od lica zaposlenih kod poslodavca, 14,5 odsto u odnosu na 5,4 odsto.

Za penzionere ova stopa iznosila je 19,9 odsto.

17. oktobar, dan borbe protiv siromaštva

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se 17. oktobra.

Obeležavanje tog datuma kao dana borbe protiv siromštva svoje korene ima još u događaju iz 1987. godine.

Tog dana, 17. oktobra 1987. godine se preko sto hiljada ljudi okupilo na trgu Trokadero u Parizu kako bi odali počast žrtvama ekstremnog siromaštva, nasilja i gladi.

Proglasili su siromaštvo kršenjem ljudskih prava i poručili da je potrebno da se  ljudi udruže kako bi osigurali da se ta prava poštuju.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 22. decembra 1992. proglasila 17. oktobar „Međunarodnim danom borbe protiv siromaštva“.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.