Socijalnom kartom pokriveno skoro 900.000 građana

Registar Socijalna karta je završen, registar je u upotrebi i koriste ga centri za socijalni rad i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Registrom je obuhvaćeno tačno 887.009 građana Srbije, rekli su Novoj ekonomiji u resornom ministarstvu. 

Nova ekonomija je Ministarstvu rada uputila zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, a podaci koje smo dobili dati su na osnovu preseka na dan 1. novembar 2022. godine.

Taj broj (887.009) obuhvata lica (nosilac prava, učestvuje u pravu i utiče na pravo) u pravima iz oblasti socijalne zaštite, zaštite dece i porodice i boračko-invalidske zaštite.

Registar ni na koji način ne odlučuje o pravima, pa ni o pravu na socijalnu pomoć, kažu u odgovoru Novoj ekonomiji.

Praćenje broja lica po pravima u registru Socijalna karta nije od značaja jer se Zakonom o socijalnoj karti ne uspostavljaju uslovi za ostvarivanje prava.

Ti uslovi su propisani drugim zakonima,  piše u odgovoru na pitanje „Koliko je lica pre uspostavljanja registra dobijalo socijalnu pomoć, a koliko njih dobija socijalnu pomoć nakon puštanja u rad registra?“

U registru se, kažu, ne realizuje postupak ostvarivanja prava, „već se registar uspostavlja kao izvor činjenica koje se koriste u upravnom postupku“. 

Pa ko onda odlučuje o pravima?

Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine kaže da je Socijalna karta „jedinstvena i centralizovana“ evidencija (u elektronskom obliku) koja sadrži „tačne i ažurne podatke“ o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica.

Nadležni koji odlučuju o pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite, prilikom utvrđivanja činjenica koriste podatke koji se nalaze u Socijalnoj karti.

Ko sve koristi registar „Socijalna karta“?

Za korišćenje registra „Socijalna karta“ je registrovano 1.355 lica, kaže Ministarstvo među kojima su i ovlašćena službena lica koja obrađuju podatke iz centara za socijalni rad, lokalnih samouprava, ministarstva i organa koji sprovode sicijalnu zaštitu. .

Ministarstvo će podatke iz Socijalne karte koristiti i za redovno ažuriranje službenih evidencija, kao i radi obrade, analize podataka i izrade izveštaja.

Šta je Socijalna karta?

Zakon o socijalnim kartama primenjuje se od marta ove godine. Socijalne karte obećane su u ekspozeu Vlade Srbije još 2017. godine, ali istine radi o ovom sistemu priča se skoro dve decenije.

Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci upozoravaju na moguće nedostatke budućeg sistema, od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne.

„To (socijalna karta) nije administrativna formacija o svima nama i o našem dohotku i našoj imovini. Socijalne karte podrazumevaju da se ljudi koji su već u sistemu prevedu u elektronske baze, i naravno svako novi ko dođe – ali ko dođe, ko na sopstveni zahtev zatraži pomoć od države. To nije slika ili socijalna karta o svakom od nas“, rekla je ranije za Novu ekonomiju profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković

Socijalne karte: Kako državi da dokažeš da si siromašan?

Dodela novčane socijalne pomoći i uslovi za dodelu regulisani su Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Taj zakon, između ostalog, kaže da pravo na pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica, ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice, i zemljišta u površini do pola hektara.

Uslov je i da pojedinac, te član porodice, ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena.

Socijalna pomoć za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici od 1. oktobra iznosi 10.385 dinara.

Za svaku narednu odraslu osobu u porodici novčana pomoć je 5.193 dinara.

Za dete do 18 godina visina novčane pomoći je 3.116 dinara.

*Tekst je dopunjen trećim pasusom u 13.32.