Aktivisti: Država ne poštuje zakon na novosadskom Šodrošu

Aktivisti i građani koji protestuju protiv izgradnje novog mosta na Šodrošu, koje je kako se navodi, značajno prirodno stanište za Novi Sad. Dodaju da se radovi na tome obavljaju netransparentno, uz vidljiv manjak papirologije.

Kako prenosi portal 021, aktivisti podsećaju da je posao ranije ugovoren sa kineskom kompanijom „China Road and Bridge Corporation“ (CRBC), kao i da se obavlja u interesu privatnih džepova i da dovodi u opasnost zaštićena područja i zaštićene vrste životinja.

Nadležni su u više navrata poručivali da su celokupni radovi „pokriveni“ dozvolama, međutim, javnost gotovo ništa od toga nije videla.

U dokumentu koji je portal 021 dobio od Pokrajinoskog zavoda za zaštitu prirode, naglašene su mere  zaštite Dunava, gde tehničko rešenje konstrukcije mosta, kao i uređenje priobalja ispod mosta, treba da, između ostalog omogući nesmetan prolaz životinja uz obalu Dunava, zaštitu od rasvete i buke, zasaditi vegetaciju.

„Projektnom dokumentacijom neophodno je predvideti i odgovarajuće tehničke i druge mere i postupke u slučaju eventualnih akcidentnih situacija“, navodi se u rešenju koje je doneo Zavod za zaštitu prirode.

Međutim, kako se dodaje, Studija procene na kraju nije urađena jer su nadležni odlučili da za to nema potrebe.

Kako se dodaje i seča drveća na Šodrošu je obavljena na divlje i bez obaveštavanja svih nadležnih organa, uključujući i „Vojvodinašume“, što je priznao i direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić kad je jula ove godine rekao da je napravljena „proceduralna greška“.

Kako je konstatovao Zavod za zaštitu prirode Vojvodine, negativni efekti na vrste se,  ne mogu sasvim izbeći, ali se moraju umanjiti.  Posebna pažnja se, pri tom, mora posvetiti migratornim vrstama životinja.

Inače, u prilogu je Uprava za građevinsko zemljište i investicije dostavila i generalni, ali ne i arhitektonski projekat novog mosta.

Zavod eksplicitno navodi i da se očekuje stradanje životinja, zbog radova na Šodrošu.

Zavod je napomennuo i da se deo obuhvata radova nalazi unutar granice zaštitne zone Nacionalnog parka „Fruška gora“ i da parcela reke obuhvata jednim delom Spomenik prirode „Kamenički park“.

Uvidom u sve izdate uslove i mišljenja, vidi se da investitoru i izvođaču radova na mostu obilaznici nije bilo strano ni obilaženje pravila propisanih za gradnju u područjima zaštite prirode.

Aktivisti brane Šodroš, tvrde da policija štiti privatne investitore

Pre svega, iako je u prvim uslovima za plan generalne regulacije Pokrajinski zavod jasno naveo da je potrebno izraditi Studiju uticaja na životnu sredinu, već je u samom planu Gradska uprava za urbanizam donela Rešenje o nepristupanju izradi strateške procene uticaja ovog plana na životnu sredinu.

U ovom rešenju se navodi da je razlog za to što već postoji strateška procena uticaja za Plan generalne regulacije Limana sa univerzitetskim centrom u Novom Sadu, kao i procene za PGR zapadnog dela Novog Sada i PGR Sremske Kamenice sa okruženjem.

Aktivisti mesecima kampuju u okviru „Šodroš Survivor kampa“, gde pokušavaju da spreče radove na izgradnji privremenih konstrukcija za most.

Radove obezbeđuje policija, a poslednje proteste obeležili su nemiri i hapšenja.

Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da nije jasno kako nisu ispoštovani uslovi zaštite prirode, već je ispoštovano mišljenje gradske uprave koja ovakve stvari radi po automatizmu.

„Ne radi se o nekoj šupici, nego o ogromnom mostu koji utiče i na migratorni koridor i na stanište životinja. Čak i da most bude izgrađen na tom mestu, ta studija mora da se uradi jer je propisana zakonom“, pita Šćiban.

Tu je i odluka Ministarstva zaštite životne sredine da nije potrebna Studija procene za privremene saobraćajnice i privremeni most.

Novosađani odlučni da zaštite Šodroš

„MOST GRADITI TAMO GDE JE PRIOBALJE VEĆ DEGRADIRANO“

„Ministarstvo ima pravo da za neke projekte donosi ovakve odluke, no ovo područje je definisano kao deo zaštite zone NP Fruška gora i Ekološkog koridora od međunarodnog značaja što je i uvršteno u Prostorni plan Novog Sada. Iz svih ovih dokumenata vidimo da je to bilo neophodno da se uradi“, ističe Šćiban.

Sva dokumentacija koju je izdao Zavod za zaštitu prirode predviđa i nadzor nad radovima, ali aktivisti, kako naglašavaju, nisu videli nikog ko to radi.

„Nije se pojavljivao ni šumar niti bilo koji inspektor koji bi sankcionisao sada potvrđeno nezakonitu seču“, dodaje Šćiban.

Šćiban ističe da je investitor prema svim tim dokumentima morao da pribavi i posebne uslove zaštite Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulture za seču šume na Šodrošu, te da njihovi stručnjaci budu nadzor tokom izvođenja radova.

Posebno je upitna seča stabala sa dupljama koje predstavljaju mesto gnežđenja ptica ili služe za hibernaciju slepih miševa, kojih prema prvim istraživanjima ima najmanje devet vrsta na ovom području, napomenou je Šćiban, koji je po struci biolog.

Drveće takođe nije zakonski obeleženo, „iščekićano“ prilikom seče koju niko nije nadzirao ni iz JP „Vojvodinašume“ što je takoće obaveza prema Zakonu o šumama.

Aktivisti traže objavljivanje dokumentacije za projekat na Šodrošu

„DRŽAVA SAMA NE POŠTUJE ZAKONE“

„Za to niko do sada nije odgovarao i to je posledica svih tih politikantskih pritisaka i dogovora, a to je istovremeno jako loša poruka za javnost, jer ukoliko država ne poštuje sopstvene zakone i procedure, kako se onda očekuje da ih poštuju građani“, ističe Šćiban.

On se pita zašto je problem da neko plati kaznu, ako je prekršio bar dva zakona i to samo u ovom slučaju ilegalne seče, kao i zašto se inspekcije sprečavaju da rade svoj posao

Ako niko ne odgovara za ovakve očite i nedvosmislene pojave to znači da pojedinci koji upravljaju institucijama direktno dovode do stvaranja anarhije u gradu i državi, dodao je Šćiban.

„Uz ovu dokumentaciju vidimo da su svi strahovi zainteresovane javnosti koja se protivila ovom projektu opravdani. Radili su masu stvari mimo procedura, tendera, nametali političke odluke u suprotnosti sa zakonom, menjali direktore koji su se usprotivili“, objašnjava Šćiban.

Zaključuje da tako nešto možda i može da radi neko „u svom dvorištu“, a ne da „nečije nepoštovanje zakona, institucija i javnog interesa plaćaju građani“. Vremena da se stvari vrate na pravo mesto, u institucije uz učešće zainteresovane javnosti, i dalje ima, kao i da se zakonom propisane mere poštuju. Na primer „do 1.8.2023. na području gde su planirani pripremni radovi ne bi smeli da se izvode radovi na seči drveća“.

Protiv čega se tačno bune aktivisti na novosadskom Šodrošu?