Aktivisti iz Novog Sada, koji brane Šodroš pozvali su policiju i sve druge bezbedonosne službe da ne pomažu ugrožavanje ustavno-pravnog poretka Srbije na prostoru Ribarskog ostrva, Šodroša i Kameničke ade u tom gradu.
Kako je preneo portal 021, na Šodroš gde aktivisti mesecima dežuraju, stigle su policijske snage u opremi za razbijanje demonstarcija.
Prethodno su radnici kineske kompanije CRBC (China road and bridge corporation) došli sa namerom da ograde buduće gradilište, u čemu ih sprečavaju aktivisti.
Aktivisti smatraju da projekat izgradnje saobraćajne infrastrukture koji je planiran na Dunavcu i Šodrošu ne rešava problem opterećenog saobraćaja u Novom Sadu, krši procedure, domaće i međunarodno zakonodavstvo.
Takođe, smatraju da pomeranje nasipa i otimanja Dunavca i Šodroša fizički ugrožava grad od potencijalnih poplava.
Aktivisti poručuju da oni nisu za bezakonje, niti za konflikt sa policijom, već za sprečavanje ugrožavanja grada, kršenja zakona i obmanjivanje građana u interesu privatnih investitora.
„Sa druge strane jesmo da se grad razvija u opštem interesu građana, da se razvoj radi po zakonu i prema interesima građana koji finansiraju javna preduzeća“, piše u saopštenju.
Kako podsećaju, prema Ustavu Srbije, građani imaju pravo na zdravu životnu sredinu, blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
„Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovorni su za zaštitu životne sredine. Očuvanje ove vodoplavne zone je jedino što trenutno ne košta egzistencionalno ugrožene građane, gradski, pokrajinski i republički budžet“, dodaje se u saopštenju.
KOJI SU ARGUMENTI AKTIVISTA?
Aktivisti su još jednom ponavili i svoje argumente i stavove, zbog čega i protestuju protiv projekata koji, kako naglašavaju ugrožava životnu sredinu:
1. Infrastruktura koja prati plan izgradnje mosta prema Planu detaljne regulacije iz 2021. godine (ukomponovana u novi Generalni urbanistički plan grada Novog Sada iz 2022. ) nije obilaznica jer prolazi kroz Novi Sad, a ne oko njega. Vijaduktom u dužini od 1387 metara, koji prethodi mostu, degradiraće se kvalitet južne deonice Bulevara Evrope i drastično povećati cenu „mosta“.
2. Javnosti nije prikazan arhitektonski projekat mosta i kompleksne prateće putne infrastrukture, a sa time u vezi ne postoji građevinska dozvola koja bi omogućila početak bilo kakvih radova na terenu. Javnost takođe ne zna koliko će koštati ovaj projekat, iako se o tome više puta „licitiralo“ u javnosti.
3. Urbanizacija brodogradilišta na Ribarskom ostrvu i pretvaranje u stanogradnju je do 2035. godine protivna Prostornom planu Srbije iz 2021. godine koji na tom mestu predviđa brodogradilište. Kršenje Prostornog plana je ozbiljan prekršaj prema državi, a taj problem nisu izazvali aktivisti već neusklađenost državnih organa.
4. Grad koji nema novca da građanima obezbedi grejanje i najavljuje restrikcije struje, nema luksuz da gradi most koji ne rešava problem saobraćaja u Novom Sadu i koji nije funkcionalna obilaznica, dok se istovremeno jedna obilaznica već gradi preko Dunava nizvodno od grada. Taj drugi most, u Petrovaradinu, već spaja autoput sa Fruškogorskim koridorom koji je daleko prioritetniji, još kompleksniji i skuplji od ovog u produžetku Bulevara Evrope.
5. Strateška procena uticaja na životnu sredinu za plan generalne regulacije mosta i prateće infrastrukture nije urađena, nije urađena ni za projekat mosta, što je obaveza po zakonu.
6. Dunavac i Šodroš su besplatna i prirodna odbrana Novog Sada od poplava. U svetlu velike nadolazeće ekonomske krize, velikog rata u istočnoj Evropi i klimatskih promena, nedopustivo je ovakvo bespotrebno rasipanje novca građana i zaduživanje za komplikovan građevinski poduhvat i pomeranje nasipa, kako bi se džepovi prebogatih investitora još više napunili, a građani oterali u još veću prezaduženost.
7. Biro Bernske konvencije otvorio je prijavu u vezi sa ugrožavanjem Dunavca i Šodroša potencijalnom izgradnjom mosta podnetu od strane NVO „Svet i Dunav“. Doneta je odluka da se do marta 2023. godine dostave dodatni podaci u vezi sa ugrožavanjem priobalja Dunava u Novom Sadu. To podrazumeva da do tada ne bi smelo da bude radova na ovom projektu. Bernska konvencija je ratifikovana u Srbiji kao zakonski akt.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U proteklih godinu dana, u Srbiji energetika ima najbolji rast, stopa investicija beleži pozitivan trend, u očima stranih investitora smo stabilno poslovno okruženje, a EU nam ostaje strateški cilj - rečeno ...
Uprkos izjavama zvaničnika, radovi na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu bili su predviđeni projektom rekonstrukcije i adaptacije stanice koji je radio Institut CIP. U ovom projektu, do kog je došl...
Veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni novinara, a javni interes postoji kao ideal zbog kog mladi ljudi reše da se bave novinarskim poslom. Da je jako važno da mediji izaberu nekoga ko će ih finan...
U Srbiji su u septembru ove godine izdate 2.872 građevinske dozvole, što je od 7,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.Od ukupnog broja i...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
