Aktivisti brane Šodroš, tvrde da policija štiti privatne investitore

Aktivisti iz Novog Sada, koji brane Šodroš  pozvali su policiju i sve druge bezbedonosne službe da ne pomažu ugrožavanje ustavno-pravnog poretka Srbije na prostoru Ribarskog ostrva, Šodroša i Kameničke ade u tom gradu.

Kako je preneo portal 021, na Šodroš gde aktivisti mesecima dežuraju, stigle su policijske snage u opremi za razbijanje demonstarcija.

Prethodno su radnici kineske kompanije CRBC (China road and bridge corporation) došli sa namerom da ograde buduće gradilište, u čemu ih sprečavaju aktivisti.

Aktivisti smatraju da projekat izgradnje saobraćajne infrastrukture koji je planiran na Dunavcu i Šodrošu ne rešava problem opterećenog saobraćaja u Novom Sadu, krši procedure, domaće i međunarodno zakonodavstvo.

Takođe, smatraju da pomeranje nasipa i otimanja Dunavca i Šodroša fizički ugrožava grad od potencijalnih poplava.

Aktivisti poručuju da oni nisu za bezakonje, niti za konflikt sa policijom, već za sprečavanje ugrožavanja grada, kršenja zakona i obmanjivanje građana u interesu privatnih investitora.

„Sa druge strane jesmo da se grad razvija u opštem interesu građana, da se razvoj radi po zakonu i prema interesima građana koji finansiraju javna preduzeća“, piše u saopštenju.

Kako podsećaju, prema Ustavu Srbije, građani imaju pravo na zdravu životnu sredinu, blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

„Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovorni su za zaštitu životne sredine. Očuvanje ove vodoplavne zone je jedino što trenutno ne košta egzistencionalno ugrožene građane, gradski, pokrajinski i republički budžet“, dodaje se u saopštenju.

KOJI SU ARGUMENTI AKTIVISTA?

Aktivisti su još jednom ponavili i svoje argumente i stavove, zbog čega i protestuju protiv projekata koji, kako naglašavaju ugrožava životnu sredinu:

1. Infrastruktura koja prati plan izgradnje mosta prema Planu detaljne regulacije iz 2021. godine (ukomponovana u novi Generalni urbanistički plan grada Novog Sada iz 2022. ) nije obilaznica jer prolazi kroz Novi Sad, a ne oko njega. Vijaduktom u dužini od 1387 metara, koji prethodi mostu, degradiraće se kvalitet južne deonice Bulevara Evrope i drastično povećati cenu „mosta“.

2. Javnosti nije prikazan arhitektonski projekat mosta i kompleksne prateće putne infrastrukture, a sa time u vezi ne postoji građevinska dozvola koja bi omogućila početak bilo kakvih radova na terenu. Javnost takođe ne zna koliko će koštati ovaj projekat, iako se o tome više puta „licitiralo“ u javnosti.

 3. Urbanizacija brodogradilišta na Ribarskom ostrvu i pretvaranje u stanogradnju je do 2035. godine protivna Prostornom planu Srbije iz 2021. godine koji na tom mestu predviđa brodogradilište. Kršenje Prostornog plana je ozbiljan prekršaj prema državi, a taj problem nisu izazvali aktivisti već neusklađenost državnih organa.

4. Grad koji nema novca da građanima obezbedi grejanje i najavljuje restrikcije struje, nema luksuz da gradi most koji ne rešava problem saobraćaja u Novom Sadu i koji nije funkcionalna obilaznica, dok se istovremeno jedna obilaznica već gradi preko Dunava nizvodno od grada. Taj drugi most, u Petrovaradinu, već spaja autoput sa Fruškogorskim koridorom koji je daleko prioritetniji, još kompleksniji i skuplji od ovog u produžetku Bulevara Evrope.

5. Strateška procena uticaja na životnu sredinu za plan generalne regulacije mosta i prateće infrastrukture nije urađena, nije urađena ni za projekat mosta, što je obaveza po zakonu.

6. Dunavac i Šodroš su besplatna i prirodna odbrana Novog Sada od poplava. U svetlu velike nadolazeće ekonomske krize, velikog rata u istočnoj Evropi i klimatskih promena, nedopustivo je ovakvo bespotrebno rasipanje novca građana i zaduživanje za komplikovan građevinski poduhvat i pomeranje nasipa, kako bi se džepovi prebogatih investitora još više napunili, a građani oterali u još veću prezaduženost.

7. Biro Bernske konvencije otvorio je prijavu u vezi sa ugrožavanjem Dunavca i Šodroša potencijalnom izgradnjom mosta podnetu od strane NVO „Svet i Dunav“. Doneta je odluka da se do marta 2023. godine dostave dodatni podaci u vezi sa ugrožavanjem priobalja Dunava u Novom Sadu. To podrazumeva da do tada ne bi smelo da bude radova na ovom projektu. Bernska konvencija je ratifikovana u Srbiji kao zakonski akt.