Crna Gora razmatra uvođenje poreza na ekstraprofit

Ministarstvo finansija Crne Gore predložilo je uvođenje poreza na ekstraprofit, odnosno da sve komapnije čiji prihodi u prošloj i ovoj godini pređu pet miliona evra budu obavezne da plate državi solidarni doprinos (porez na ekstraprofit). Tamošnje ministarstvo planira da to bude privremena krizna meru za dve godine, prenosi Bankar.me.

Ovaj predlog zakona stavljen jena javnu raspravu do 20. marta.

Ministarstvo finansija odlučilo se da predloži taj zakon kako bi kompanije koje su tokom ekonomske krize stekle dodatnu dobit, zahvaljujući Vladinim merama u vidu brojnih podsticaja, sada pokazale solidarnost i da bi se teret krize ravnomerno rasporedio i omogućilo Vladi da kreira nove pakete pomoći građanima, piše finansijski portal Bankar.me.

Ministarstvo je u obrazloženju predloga zakona navelo da i pored negativnih uslova poslovanja, neke kompanije ostvaruju povećanu dobit i taj porast dobiti je primetan kod različitih delatnosti.

Stopa solidarnog doprinosa 33 odsto

„Osnovicu solidarnog doprinosa za 2023. godinu i 2024. godinu, čini oporeziva dobit obveznika za 2022. godinu i 2023. godinu, utvrđena u poreskom bilansu u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica umanjena za iznos uprosječene oporezive dobiti obveznika utvrđene u poreskim bilansima za 2018, 2019, 2020. i 2021. godinu, uvećane za 20 odsto. Poreski period za koji se obračunava i plaća porez na solidarni doprinos su kalendarska 2023. godina i 2024. godina“, precizirano je u obrazloženju ovog predloga zakona.

Stopa solidarnog doprinosa je proporcionalna i iznosi 33 odsto. Obavezu utvrđuje i plaća obveznik podnošenjem prijave do 30. juna 2023. i 2024. godinu, navodi se u obrazloženju predloga ovog propisa.

U obrazloženju predloga zakona je navedeno da se on uvodi zbog vanrednih događaja na globalnom nivou kojima je država izložena, te da je ista poreska mjera primenjena i u drugim državama.

”Crna Gora se nalazi u vremenu velikih globalnih ekonomskih turbulencija koji su negativno uticali na građane i privredu. Glavni uzrok je rat u Ukrajini koji je izazvao veliki poremećaj u snabdevanju energenata i hrane na svetskom nivou, što je dovelo do neravnoteže na tržištu izazvane velikom potražnjom i nedovoljnom ponudom. Dodatno, poslednje tri godine svetska ekonomija se susreće sa poremećajima izavanim pandemijom. U tim uslovima stanovništvo je suočeno sa stalnim rastom cena ključnih proizvoda”, piše u obrazloženju predloga zakona.

Crna Gora zbog koncesija na šumska preduzeća izgubila 20 milijardi evra