Grad Beograd ulaže velike napore u širenje pešačke zone u Knez Mihailovoj ulici, ali nesavesni pojedinci ugrožavaju i postojeću pešačku zonu, kažu u gradskoj upravi.
„Građani nam se konstantno žale na to da ne mogu da prođu od polomljenih ploča, bašti lokala koji su zauzeli gotovo ceo profil na pojedinim mestima, tezgi, objekata za kokice koji nisu u skladu sa propisima“, izjavio je glavni urbanista Milutin Folić i poručio da će tu biti uveden red.
On je dodao da su ovi objekti iz godine u godinu sve veći. Kako kaže, mnogi ugostitelji su, da bi obezbedili struju za bašte i rashladne vitrine, bez bilo kakvih dozvola podizali kameno popločanje, čime je oštećena podloga na kojoj su postavljene ploče.
„Rezultat toga je da kada ulicom nekoliko puta pređe komunalno vozilo ploče se na tom mestu prvo rasklimaju, pa onda krenu i da pucaju. Knez Mihailova je drugim rečima u rasulu i grad je odlučan u tome da se pod hitno uvedu dodatne mere u ovoj zoni. Javni interes, interes svih građana uvek mora da bude iznad interesa pojedinaca koji na taj način uvećavaju svoj profit“, istakao je Folić, saopštila je Gradska uprava.
Usvojena je preporuka da se bašte lokala sa pratećim elementima ne postavljaju u samoj Knez Mihailovoj već u bočnim ulicama čime se glavni pešački tok ne ugrožava, kao što je to danas slučaj i glavni razlog konstantne kritike građana i posetilaca.
Oni koji već imaju dozvolu za postavljanje bašte u Knez Mihailovoj moći će, prema njegovim rečima, da ostanu tu do njenog isteka, ali će morati da se vrate u okvire za koje su dobili saglasnost i da se bojom i tipom senila prilagode važećoj odluci što trenutno nije slučaj jer gotovo svi lokali idu van svojih gabarita.
Direkcija za građevinsko zemljište raspisala je i tender za popločavanje i pretvaranje u pešačku zonu ulice Obilićev venac na potezu od garaže do ulice Carice Milice čime će građani dobiti još 50 novih stabala drveća i prostor bez automobila, gde će moći da bezbedno provode vreme sa decom, dodao je Folić.
UPRAVO BI SINDIKATI PROSVJETE KAO PRVI KORAK U RJESAVANJU SVOJIH FINANSIJSKIH I MATERIJALNIH ZAHTJEVA MORALI POKAZATI DA SU AVANGARDA NA EVROPSKOM PUTU SRBIJE ZAHTJEVAJUCI AKTIVIRANJE EKONOMSKO SOCIJALNOG SAVETA I NJEGOVOG STALNOG RADA.