Pet miliona evra za digitalizaciju malih i srednjih preduzeća u Srbiji
Nova linija u okviru programa Go Digital pruža preduzećima podršku za automatizaciju, digitalizaciju i usklađivanje sa EU standardima
Koji je najprepoznatljiviji srpski suvenir – pitanje je na koje je teško odgovoriti. Kako kažu oni koji se ovim bave, Srbija nije toliko mala zemlja i svaki kutak nosi svoju autentičnost.
Za Anu Jovanović, osnivača organizacije „Suveniri Srbije“ koja okuplja više od 2.000 proizvođača, to je pravi mali stog sena, mirišljavog, bockavog – živi suvenir. Boja se vremenom menja, mirisi postaju jači i jedan udisaj je dovoljan da vas podseti zašto treba voleti Srbiju.
Mnogi umetnici, ali i kreativni stanovnici sela videli su poslednjih godina svoju šansu u pravljenju suvenira. Proizvodnja postaje sve popularnija, ali koliko je isplativa?
„Ista pravila važe kao i u svakom biznisu. Ako vam je pravljenje suvenira hobi, toliko će biti i isplativo. Ali ako je proizvodnja suvenira biznis, a to podrazumeva registraciju, osluškivanje zahteva tržišta, fokus i posvećenost – onda je isplativo i može da se živi samo od tog biznisa“, kaže Ana Jovanović iz „Suvenira Srbije“.
Mirko Srtugarević treća je generacija u svojoj porodici koja se bavi proizvodnjom autentičnih suvenira. Ukrasni opančići zanatske radionice „Opanak“ iz Vrnjačke banje su ručne izrade i od prirodne kože, ali u ovom vremenu kaže Strugarević, posao i nije toliko isplativ.
„Snalazimo se, pa preživljavamo. Diskutabila je nabavka materijala, jer Fabrika kože Ruma od koje smo nabavljali materijal ne radi, pa nešto kupujemo od malih privatnih proizvođača, a nešto uvozimo“, priča Strugarević.
Najpopularniji su mali opančići od 2,5 do 6 cm. Prodaju ih malim, privatnim suvenirnicama pri turističkim organizacijama. Godišnje ih proizvedu između 7 i 12.000, a cena se kreće od 120 dinara pa na više. Zanatska radionica „Opanak“ proizvodi i srpske folklorne opanke (veličine od broja 18 do 50), a prepoznatljivi su i po jedinstvenom ručno rađenom opanku od 3,2 metra čiju su cenu procenili su na 2,5 miliona dinara!
Konkurencije nema mnogo na tržištu, kaže Strugarević. U porastu je uvoz suvenira iz Kine, ali to su uglavnom gipsani opančići, koji su manje traženi. Da bi se pokrenula proizvodnja autentičnih suvenira, naš sagovornik ističe da je potrebno mnogo više.
„Koliko novca je potrebno za početak biznisa je relativna stvar. Druga stvar je što je naš zanat specifičan, pa da bi se započeo ovaj posao, najveći problem je kadar. Odrastao sam u porodici koja se godinama bavi ovim zanatom, pa opet ne znam sve. Potrebno je bar 2 godine učenja da bi se on savladao“, objašnjava Strugarević.
Proizvodnja suvenira popularna je i među članicama organizacije „Etno mreža“. Žene koje se pri ovoj organizaciji bave proizvodnjom tradicionalnih rukotvorina, od suvenira najčešće prave pokazivače za knjigu, podmetače za šolje u tehnici tkanja s motivima staparskog i pirotskog ćilima, priveske za ključeve, lopte od pustovane vune…
„Obzirom na to da je reč o rukotvorinama čija je tržišna vrednost do 10 EUR, proizvodnja suvenira, ukoliko nije reč o većim količinama, nije naročito isplativa kao kada se radi o eskluzivnim komadima čija prodajna vrednost dostiže i do nekoliko hiljada evra. Ipak, naše članice veoma rado proizvode suvenire koje plasiraju u sklopu prodajnih galerija njihovih Udruženja, a „Etno mreža“ isporučuje suvenirski program i protokolu Vlade RS i Ministarstva spoljnih Poslova kao protokolarni poklon naših zvaničnika“, kažu u „Etno mreži“.
U ovoj organizaciji ističu da proizvodnja suvenira može da bude viđena kao šansa za zapošljavanje teže upošljivih grupa nezaposlenih, ali da bi bila isplativa neophodno je da bude deo celokupne proizvodnje. U „Suvenirima Srbije“ smatraju da je proizvođačima potrebna i pomoć u vidu mentoringa u oblasti tržišnog nastupa.
„Bilo je pokušaja različitih udruženja i NVO da postave koncept za proizvodnju i plasman suvenira i starozanatskih proizvoda, ali se to uglavnom završava onda kada prestane finansiranje projekata. Temelj koji bi omogućio poslovno i ekonomsko osamostaljivanje teže zapošljivih grupa mora da bude baziran na preduzetništvu i komercijalizaciji“, kaže Jovanović.
Zahvaljujući povećanju broja turista suveniri su počeli da se prodaju sve više. Ranije su bili najpopularniji autentični proizvodi, ručno rađeni, kao što su opančići, liciderska srca, grnčarija, frulica, a danas je veća potražnja za magnetima, privescima, majicama, kao i prehrambenim proizvodima kao što su čokanj sa rakijom, džem i slatko.
Osim za domaće potrebe, proizvođači suvenira u Srbiji neretko proizvode i za druge zemlje, najčešće susede u regionu – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku…
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Postojale su i te kako, i ne samo za Bg, vec i dalje po Srbiji, a ovo mi deluje upravo kao mala modifikacija tih aplikacija: Belgrade talking, Kragujevac talking, Nis talking, Novi Sad talking, pa i Montenegro talking…