EU na prekretnici: Prvi put više struje iz obnovljivih izvora nego iz gasa i uglja

Evrospka unija ostvarila je prekretnicu u korišćenju obnovljivih izvora tokom energetske krize koja je nastala nakon izbijanja rata u Ukrajini. Njene članice su značajno smanjile korišćenje energenata poput uglja i gasa tokom prošle godine, za 12 odsto.

Nova analiza energetskog istraživačkog centra Ember ukazuje da su obnovljivi izvori energije proizveli više električne energije u EU nego fosilna goriva tokom zime, po prvi put u istoriji, a uprkos krizi na tržištu energenata.

Obnovljivi izvori su proizveli 40 odsto struje u EU tokom zimskog perioda, od oktobra 2022. godine do marta naredne godine, sa učešćem fosilnih goriva od 37 odsto.

„Evropa se suočila sa krizom tokom zime, rastućim troškovima energije i zabrinutošću u vezi sa snabdevanjem zbog ruske invazije na Ukrajinu. EU je prošla kroz te težak period, ali ne može da se osloni na hitno smanjenje tražnje i povoljne vremenske u narednim godinama“, smatra analitičar Embera Kris Roslou.

On je ocenio da bi, kako bi snabdevanje električnom energijom bili stabilno, EU morala da napusti korišćenje fosilnih goriva i to „što pre“.

Struja dobijena iz uglja bila je manja za 11 odsto odnsono pa je iznosila 27 TWh (teravat-časova), a iz gasa za 13 odsto, (ukupno 38 TWh), što je bilo suprotno prvobitnim očekivanjima da će se zemlje EU okrenuti proizvodnji uglja usled smanjenja isporuka ruskog gasa.

Na „Zelenom putu“ EPS-a potrebno više obnovljivih izvora energije

Pad u korišćenju fosilnih goriva bio je velikim delom posledica pada tražnje za električnom energijom u EU od sedam odsto (za 94 TWh), pošto su cene fosilnih goriva ostale visoke.

Proizvodnja uglja i gasa bi dodatno opala da nije bilo produženih prekida u radu francuskih nuklearnih elektrana.

Najveće zemlje koje koriste ugalj u EU, Poljska i Nemačka, od svih članica najviše su doprinele smanjenu potrošnje uglja od čak 70 odsto.

Ugalj je dostigao novi minimum upotrebe u Poljskoj tokom februara i prvi put pao na manje od dve trećine učešća u celokupnoj proizvodnji struje u toj zemlji.

Portugalija je inače imala najveći pad proizvodnje uglja u procentima pošto je ta zemlja ugasila jedinu preostalu elektranu na ugalj u zimu 2021. godine.

Izmene zakona prozjumerima neće uvesti sve potrebne olakšice

UŠTEDA „TEŠKA“ 12 MILIJARDI

Rumunija, Slovačka i Grčka postigle su takozvano „dobrovoljno“ smanjenje od deset odsto, koji je odredila EU posebnim zakonom, za period između novembra i marta.

Širom EU, smanjenje tražnje od 6,2 odsto tokom tih meseci (u poređenju sa petogodišnjim prosekom) uštedelo je električnu energiju u vrednosti od 12 milijardi evra.

Smanjenja tražnje za strujom, kako se ocenjuje, delimično mogu da se pripišu temperaturama koje su više od prosečnih u Evropi tokom zime. To je smanjilo tražnju za grejanjem na struju.

Međutim, vladine mere uštede energije i akcije građana takođe su odigrale ulogu, pri čemu su neka smanjenja bila dobrovoljna dela solidarnosti, a druga su bila iznuđena troškovima.

Zemlje EU su takođe imale uspeha u smanjenju tražnje za električnom energijom u tkaozvanim „vršnim“ periodima tokom dana, kada je veće opterećenje u sistemima snabdevanja električnom energijom.

Većina zemalja je postupila u skladu sa obaveznim ciljem EU za smanjenje potrošnje energije u vršnim satima za pet odsno, a samo je Irska je u proseku zabeležila porast tražnje za električnom energijom tokom tih sati.

Izmene zakona o obnovljivim izvorima ne štite interes domaćinstava i privrede