Izmene zakona o obnovljivim izvorima ne štite interes domaćinstava i privrede

Izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije uvode ograničenje za domaćinstva i privredu u vezi sa veličinom elektrane koju mogu da izgrade i da njome pokrivaju sopstvenu potrošnju električne energije.

Kako prenosi Biznis.rs, u Centru za unapređenje životne sredine ocenjuju da je ovaj predlog „potpuno suprotan interesima domaćinstava i privrede u Srbiji“.

Zbog toga je ova organizacija uputila molbu poslanicima da se, kroz amandmane, odbaci član 12, odnosno da se izmeni član 58 važećeg Zakona.

Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) je u januaru predložilo izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE ), koje nisu sadržale ograničenja za domaćinstva i privredu.

Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine kaže da tokom javne rasprave o predlogu zakona nije održan niti jedan događaj na kome bi predstavnici ministarstva obrazložili novine koje zakon donosi, nego su primedbe i komentari upućivani putem formulara, na elektronsku poštu

Naknadno, u izveštaju sa javne rasprave je prvi put obelodanjen predlog Elektrodistribucije Srbije (EDS) da se instalisana snaga kupaca-proizvođača (prozjumera) koji su domaćinstva ograničava na 6,9 kilovata (kW), odnosno na 150 kW za privredu.

Prema njegovim rečima, za uvođenje ovog ograničenja nije ponuđen niti jedan argument od strane EDS, a MRE je prihvatilo ovu primedbu – takođe bez ikakvog obrazloženja. Zasedanje poslanika je verovatno poslednja šansa da se ove promene zaustave ili makar ublaže.

Šćekić je napomenuo da su svi ostali predlozi vezani za kupce-proizvođače odbačeni od strane MRE, uz obrazloženje da takvi predlozi nisu predmet izmene zakona.

Iskustva građana koji su ugradili solarne panele i postali „prozjumeri“

Obrazloženje Vlade Srbije

Prvo obrazloženje je da postojeće rešenje predviđa da kupci-proizvođači mogu bez ograničenja da se priključuju na elektroenergetski sistem, ali Šćekić naglašava da je to potpuno netačno.

„Postojeći zakon (čl. 58 – stav 3) propisuje da je maksimalna instalisana snaga prozjumera jednaka odobrenoj snazi njegovog priključka. Sadašnjim rešenjem kupcima-proizvođačima je dozvoljeno da proizvode koliko i troše“, objašnjava Šćekić.

Uvođenjem ograničenja kupci-proizvođači neće moći da pokriju sopstvene potrebe, nego će svoju potrošnju moći maksimalno da smanje u proseku za 700 kilovat-časova (kWh) mesečno (za domaćinstva), odnosno 15.000 kWh za kompanije.

Ovim ograničenjem će najviše biti pogođene proizvodne kompanije i poljoprivreda, koji su među najvećim potrošačima električne energije.

Drugo obrazloženje nadležnog ministarstvaje da su u evropskoj praksi prozjumeri ograničeni po snazi, i to uglavnom na male snage (manje od 400 kW).

Šćekić ističe da je i ovo obrazloženje netačno jer su u zemljama u okruženju, koje su članice EU, ograničenja instalirane snage za kompanije veća. U Mađarskoj, Grčkoj i Hrvatskoj to je 500 kW, u Sloveniji 80 odsto snage odobrenog priključka, u Rumuniji do jednog megavata (MW), a u Austriji do pet.

Treće obrazloženje je da je ograničenje instalisane snage kupaca-proizvođača potrebno kako bi se stvorili uslovi za uvođenje novog koncepta koji postoji u EU aktivnog kupca, kroz izmene Zakona o energetici koji će omogućiti prvenstveno privredi da instalira solarne elektrane za sopstvene potrebe, i da višak proizvedene struje plasira u mrežu, uz pojačanu odgovornost prema operatorima sistema (balansna odgovornost, pružanje pomoćnih usluga i slično).

Ministarstvo energetike: Prozjumeri treba da plaćaju PDV samo za razliku u struji

Šćekić kaže da je ovo obrazloženje neodgovarajuće, s obzirom na to da su aktivni kupac i kupac-proizvođač u regulativi EU praktično ista kategorija.

Jedina razlika je u tome što aktivni kupci mogu da koriste sve vrste goriva za proizvodnju električne energije (uključujući i fosilna), dok prozjumeri mogu da koriste samo OIE za proizvodnju električne energije. Već ovim izmenama zakona mogli da uvedu mere koje bi pojačale odgovornost prema operatorima sistema, ali nisu.

Četvrto obrazloženje Vlade Srbije je da se uz grubu procenu očekivanih efekata takvog stanja može pretpostaviti da bi samo 20.000 domaćinstava koja bi koristila električna grejna tela snage 12 kW prouzrokovala dodatno opterećenje na sistemu od 240 MW, u vreme kada je električna energija najskuplja na tržištu.

Taj potencijalni negativan uticaj se može jednostavno izbeći tako što se instalisana snaga elektrana kupaca-proizvođača u domaćinstvima ograniči na prihvatljivu vrednost koja je dovoljna za obavljanje svih aktivnosti, izuzev korišćenja električne energije za grejanje prostorija.

Prema rečima Šćekića, ni ovo obrazloženje ne odgovara činjenicama. On je naglasio da je u Srbiji tokom prethodnih godinu dana priključeno nešto više od 1.000 prozjumera koji su domaćinstva. Ovim tempom razvoja, kako kaže, brojku od 20.000 domaćinstava koji su kupci-proizvođači Srbija bi dostigla za 20 godina, odnosno oko 2043. godine.

Tvrdnja da bi svi ovi potrošači prešli na grejanje na struju i prouzrokovali opterećenje sistemu od 240 MW, je potpuno proizvoljna i nerealna. U sistemu Srbije koji ukupno ima 8.500 MW, opterećenje od 240 MW ne predstavlja značajan rizik.

Negativne posledice usvajanja ograničenja za domaćinstva i kompanije
Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine naglasio je da se na ovaj način, odnosno predloženim izmenama i dopunama, smanjuje potencijal za korišćenje solarne energije na krovovima u Srbiji skoro tri puta (sa 17,25 kW na 6,9 kW za domaćinstva).

Neshvatljivo je da zakon, čija je osnovna svrha povećanje korišćenja OIE, zapravo ograničava domaćinstva i privredu da proizvode obnovljivu energiju.

Šćekić smatra da će predložena ograničenja negativno uticati na sve pozitivno što je urađeno u proteklih godinu dana, počev od pojave prvih kupaca-proizvođača (prozjumera) u Srbiji.

Ograničenjem kompanija na 150 kW kompanije neće moći u značajnijoj meri da umanje račune za električnu energiju, niti da se zaštite od povećanja tržišnih cena, jer im je ovim potezom praktično zabranjeno da proizvedu dovoljno električne energije za svoje potrebe.

Dodaje da će na taj način najviše biti pogođene proizvodne kompanije, kao i poljoprivreda, jer su njihove potrebe za električnom energijom znatno veće od ovoga što je predloženo

Šćekić podseća da će onemogućavanje kompanija da samostalno proizvode obnovljivu energiju i pokriju svoje potrebe, posebno negativno uticati na konkurentnost srpskih kompanija.

Podseća da će one plaćati dodatne poreze na ugljen-dioksid (CO2) prilikom izvoza svojih proizvoda u EU, odnosno industriju cementa, veštačkih đubriva, gvožđa i čelika, i električne energije. Tranzicioni period primene ovog poreza kreće od 1. oktobra ove godine.

Opekli se, a nisu ni počeli