Šta se menja u Zakonu o obnovljivim izvorima energije?

Izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije treba da reše pitanje izgradnje novih elektrana na vetar i sunce. Među glavnim pitanjima navodi se da li će priključenje obnovljivih izvora na distributivnu mrežu biti skuplje od ostalih.

Kako prenosi Klima 101, zbog vanrednog broja zahteva operater prenosnog sistema (Elektromreža Srbije, EMS) bio je prinuđen da obustavi rešavanja zahteva.

Kako se dodaje, to piše i u obrazloženju predloženih izmena i kao razlog navodi očuvnaje sigurnosti rada elektroenergetskog sistema.

To kako se podseća, može dovesti do (skupih) nesigurnosti u radu sistema zbog problema balansiranja predviđenih i realnih vrednosti proizvodnje.

Cilj predloženih izmena je, samim tim, pre svega da se priključenja novih (obnovljivih) izvora električne energije učine sigurnijim po elektrodistributivnu mrežu.

Predložene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije ne odnose se na individualna domaćinstva koja su već, ili koja planiraju da postanu kupci-proizvođači, odnosno prozjumeri.

Najavljuje se da će proizvođači struje iz OIE preuzeti deo troškova balansiranja u postupku priključenja, kao i ograničenje od 400 KW (kilo-vata) prioritetnog preuzimanja električne energije.

To je de fakto vrednost preuzete energije na koju će svi proizvođači iz obnovljivih izvora biti ograničeni ako dođe do ugrožavanja rada sistema, a koja je u skladu sa direktivama EU. Ona po planu treba i da se prepolovi 2026. godine.

Ukratko, priključenje će biti skuplje za proizvođače iz obnovljivih izvora, a korišćenje njihove struje biće ograničeno, ukoliko za time bude potrebe.

„Izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije logična su
posledica izostanka implementacije Zakona koji je usvojen pre skoro dve
godine“, kaže za Klimu 101, Danijela Isailović iz udruženja Obnoviljivi izvori energije Srbije, koje okuplja veliki broj energetskih kompanija.

Vetroelektrane stabilne kao nuklearke

To udruženje, kako se navodi, vidi taj predlog ministarstva kao pokušaj da se odblokira proces i omogući se održavanje prvih auckija i izgradnja novih obnovljivih izvora energije (OIE).

NEPOZNATI RIZICI

Međutim, iako se o njemu priča već više godina, taj ključan problem „ugroženosti sistema“ zapravo je kako se ocenjuje, poprilično misteriozan.

„Ja nisam video da postoji istraživanje koje bi pokazalo na koji bi način u stvari solarne ili vetroelektrane ugrozile elektroenergetski sistem Srbije, mada često čujem kako se o tome priča“, kaže Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU.

Kako dodaje, on je naprotiv primetio neka rešenja koja pokazuju da naš sistem ima fleksibilnost:

„Jako je teško doneti odluku o tome ko se priključuje, a ko ne, bez jasnih kriterijuma i nedovoljno realnih podataka o samoj mreži.“

Prema poslednjim podacima, kako se dodaje, solar i vetar su obezbedili više od 22 odsto električne energije u EU prošle godine i tako učinili da varijabilni obnovljivi izvori prvi put budu najveći pojedinačni izvor struje u Uniji.

U Aranđelovcu se gradi solarna elektrana, projekat na uvidu javnosti

Neka novija istraživanja ukazuju na to da se u EMS potcenjuje kapacitet elektroenergetskog sistema da prihvati nove varijabilne izvore.

„Najviše me je iznenadilo to što je EMS-u data mogućnost da odredi obavezu obezbeđivanja novog kapaciteta iz konvencionalnog izvora ukoliko se na mrežu priključuje proizvođač iz OIE koji može da utiče na sigurnost rada sistema“, kaže za energetski ekspert Nenad Jovanović.

On kaže kako to može da znači i da pored vetroelektrane dobijete obavezu da izgradite gasnu elektranu koja će omogućiti siguran rad sistema:

„Ovakva formulacija se u potpunosti kosi sa ciljevima Zakona o korišćenju OIE“, dodaje Jovanović.

Ilija Batas Bjelić ocenjuje da u priči o velikim solarnim i vetroelektranama ostaju samo veliki igrači:

„Cilj je da se izvuku oni koji će najbolje ‘plivati’ uvođenjem tržišnih elemenata. U pitanju je sledeći način razmišljanja: imate problem gužve u tramvaju, pa kako biste je smanjili, vi prosto podignete visinu stepenika da neki ne mogu da uđu“, kaže Ilija Batas Bjelić.

Prema njegovim rečima, dobija se manja gužva, ali se pravi vrlo specifičnu kategorizaciju „ko može, a ko ne može da se vozi“.

KOJE SU POSLEDICE?

„Najveći dobitnik ovih izmena je operater prenosnog sistema (EMS). Njemu je data dodatna privilegija“, kaže Nenad Jovanović.

Kako se dodaje, ono što se sigurno menja je cena i isplativost projekata izgradnje i rada srednjih i velikih elektrana na obnovljive izvore u odnosu na 2021, kao  i neodrživa situacija u kojoj je EMS obustavio rešavanje zahteva za nove elektrane.

„Nakon usvajanja izmena Zakona, sledi usvajanje uredbi, te će u najboljem slučaju aukcije biti raspisane u drugom kvartalu ove godine“, dodaje Danijela Isailović.

Prema njenim rečima, veliki broj investicija je na čekanju koje mogu da se realizuju samo ako zakonska regulativa bude kompletna i primenjiva.

Šta je Solarni kalkulator i kome je namenjen?