Upravljanje informacijama sve veći problem u preduzećima

Kompanija Veritas predstavila je novo istraživanje u kojem otkriva da 94 odsto organizacija poseduje zvanični program upravljanja informacijama, koji je u aktivnoj upotrebi ili je u nekoj od fazi planiranja. 

Uprkos tako visokom procentu, samo 40 odsto njih se može pohvaliti visokim performansama kad je reč o upravljanju informacijama.

U saradnji sa istraživačkom kućom Ipsos, kompanija Veritas uzorkovala je globalni presek profesionalaca iz oblasti informacionih tehnologija, bezbednosti i prava, iz 481 organizacije sa ciljem da odredi koje alate i taktike su u upotrebi i koliko se uspešno pokazuju u upravljanju informacijama.

Ova najnovija Veritasova studija usledila je posle Global Databerg izveštaja i Indeksa genomike podataka, koji su otkrili da se zbog eksplozije informacija organizacije suočavaju sa težim situacijama.

Ova dva prethodna istraživanja otkrila su nam da čak 85 odsto svih informacija koje organizacije čuvaju i obrađuju čine takozvani tamni podaci, odnosno podaci nepoznate vrednosti, ili podaci koji su udvojeni, zastareli ili trivijalni, i da 41 odsto svih uskladištenih podataka nije korišćeno prethodne tri godine.

„Kako organizacije usvajaju mentalitet sakupljača informacija, podaci niske vrednosti se natalože u terabajtima, možda čak i petabajtima, pa postaje sve teže pronaći informacije kad su one potrebne, kao i zaštiti svoje osetljive informacije. Iz tih razloga, kao i zbog pravnog okruženja koje se brzo menja i usložnjava, menadžment rizika je prvi razlog što organizacije investiraju u programe za upravljanje informacijama, odnosno IG programe“, kaže Ben Gibson iz kompanije Veritas.

Najveći broj usvojenih alata i taktika je nasleđe „sačuvaj sve“ pristupa.

Istraživanje je otkrilo da se organizacije, kad odluče da investiraju u neki od IG programa, suočavaju sa mnoštvom različitih pristupa koji im se nude. 

Od 18 alata obuhvaćenih istraživanjem, počev od arhivatorskih rešenja, pa do analize podataka, kao i 14 taktika uključujući izradu politika, povraćaja i obuka, svi su dosegli stepen usvojenosti od 60 odsto.

U istraživanju je otkriveno da 72 odsto organizacija „odlikaša“, odnosno onih koje su najbolje ocenjene od strane istraživanja, sprovodi ispitivanje po tipu datoteke kako bi se sprečilo nagomilavanje datoteka koje nisu kritične za poslovanje, pa samim tim i imaju manju vrednost za organizaciju.

Sa druge strane 29 odsto organizacija lošijih ocena primenjuje tehniku ispitivanja tipa datoteke. Slično je i sa ustajalim podacima – 66 odsto organizacija sa visokim ocenama meri procenat ROT podataka: redundantnih, zastarelih, trivijalnih informacija.

Uzevši u obzir tipove alata i taktika koje su u većoj primeni kod „odlikaša“, jasno je zašto su ove organizacije bolje u brisanju podataka bez ikakve vrednosti i što umeju bolje da procene vrednost pojedinačnih podataka.

U proseku su visoko ocenjene organizacije 36 odsto bolje od ostalih organizacija, kad je u pitanju kontrolisanje rasta obima podataka.

„Eksplozija informacija je stvorila neodbranjivo rizično okruženje, te je upravljanje njima postalo prioritet. Organizacijama širom sveta Veritas asistira u određivanju najboljih praksi za pročišćavanje i smanjenje količine njihovih podataka“, ocenio je Šon Pajk, programski direktor IDC-a zadužen za sledeću generaciju bezbednosti podataka i upravljanje informacijama.