Komisija za kapitalne investicije sastaje se dvaput godišnje, a Vlada Srbije ulaže milijarde evra

Državna komisija koja ocenjuje i prati kapitalne projekte u Srbiji sastala se sedam puta otkad je formirana pre tri godine, navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija. 

Sa druge strane, izdvajanja iz budžeta za takve projekte povećana su nekoliko puta u odnosu na pre nekoliko godina, a da se javnosti ne obrazlaže ni isplativost ni opravdanost tih projekata kao što je izgradnja nacionalnih stadiona.

Novi kriterijumi u radu ove komisije očekuju se od 1.aprila ove godine kada je stupila na snagu nova uredba o upravljanju kapitalnim projektima.

Ova komisija formirana je početkom 2020. godine i nadležna je za potvrdu strateške relevantnosti kapitalnih projekata i usvajanje liste uspešno ocenjenih projekata, piše u Programu reformi javnih finansija.

Kako se navodi, postoji i Grupa za ocenu i praćenje kapitalnih projekata pri Ministarstvu finansija koja prati 159 projekata u skladu sa Uredbom o upravljanju kapitalnim projektima, i radi na uspostavljanju informacionog sistema PIMIS, čije se puštanje u rad očekuje.

Inače, posao održavanja ovoh informacionih sistema u februaru je dobio konzorcijum preduzeća koji čine Knowit i Unicom Telekom, sa podizvođačem Oracle Srbija. Vrednost posla je 35,3 miliona dinaras a pdv (oko 300.000 evra).

Podsećamo, budžetom za 2023. zadržava se veoma visok nivo javnih investicija od skoro 7 odsto BDP (4,8 milijardi evra), ali je promenjena struktura investicija.

Smanjuju se investicije u zdravstvo, završavaju se projekti poput obilaznice oko Beograda, ali se smanjuju i izdvajanja za brzu prugu ka Mađarskoj.

Sa druge strane, kako je primetio Fiskalni savet u jednoj od svojih analiza, u budžet na velika vrata ulaze novi veliki investicioni projekti poput Nacionalnog stadiona, metroa u Beogradu, pa i izgradnje novog mosta preko Save u Beogradu.

Fiskalni savet već neko vreme upozorava da bi sistem selekcije, sprovođenja i praćenja infrastrukturnih projekata u Srbiji trebalo znatno unaprediti i učiniti transparentnijim.

Kako su ukazali, pre nekoliko godina za javne investicije izdvajano je mnogo manje sredstava nego sad i ta ograničena sredstva po pravilu su išla na nesporne prioritete, poput izgradnje najvažnijih putnih koridora.

Međutim, takva praksa sad se znatno promenila, što potvrđuje i budžet za 2023. godinu.

Pre svega, veličina sredstava odvojenih za javne investicije višestruko je povećana (npr. 2017. su ova ulaganja iznosila svega 1,1 mlrd evra, a u 2023. će biti preko 4 puta veća).

Pritom, važno mesto u okviru javnih investicija sad zauzimaju i projekti koji bi morali detaljnije da se obrazlože poreskim obveznicima.

Kao ilustracija ove tvrdnje može poslužiti planirana izgradnja Nacionalnog stadiona koja će koštati samo u 2023. oko 65 mln evra, u srednjem roku najmanje tri puta više, a da poreskim obveznicima nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost.

Fiskalni savet ističe da nije apriori protiv investicija u sportske objekte, ali za ovako velike projekte koje finansiraju građani Srbije Vlada bi morala da pokaže mnogo više detalja.

Drugi veliki primer je beogradski metro  koji će u 2023. koštati 260 mln evra (u dugom roku 10-15 puta više), nije objavljena sva dokumentacija koja bi potvrdila da se radi o projektu koji je ekonomski i društveno isplativ na dug rok.
A na ovo Vladu obavezuje zakonska regulativa.

Naime, prema Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, studija opravdanosti i izvodljivosti sa analizom troškova i koristi moraju biti urađene a potom revidirane od strane posebne komisije i Ministarstva finansija pre nego što se projekat uključi u budžet, tvrdi Fiskalni savet koji je zadužen za monitoring javnih finansija.

Time bi se videlo zašto je Vlada uložila baš u stadion a ne recimo u kanalizaciju za koju godinama planira nedovoljna ulaganja.

Vlada utvrdila plan za Nacionalni stadion i kompleks „EXPO 2027“