Globalna industrija kafe je izrazito osetljiva na klimatske promene, ali i doprinosi njihovom nastanku. Čovečanstvo će možda zbog toga uskoro morati da menja svoje navike u ispijanju kafe.
Kako prenosi portal Klima 101, na godišnjem nivou se troši deset miliona tona kafe, sa arabikom i robustom kao vodećim sortama. Dnevno se popije oko dve milijarde šoljica ovog napitka.
Procenjuje se da će, čak i pri umerenom zagrevanju planete, Brazil kao najveći svetski proizvođač do 2050. godine izgubiti uslove za uzgoj kafe na 80 odsto površina gde ta biljka trenutno uspeva.
Kafa ima i sopstveni negativni uticaj na životnu sredinu – u pojedinim državama se zarad širenja plantaža u većem obimu krče šume.
Takozvani „pojas“ kafe proteže se kroz Latinsku Ameriku, Afriku i Aziju, gde se ona gaji na ogromnim, monokulturnim poljima.
Preko 55 odsto svetske kafe uzgaja se u Latinskoj Americi. Pored latinoameričkog kontinenta, ističu se i Vijetnam, Kolumbija, Indonezija i Indija.
Tokom sezone kiša uzgajivači seju seme kafe na svojim plantažama, a onda tek nakon tri do četiri godine brige i redovnog navodnjavanja ubiru prve crvene plodove nalik trešnjama.
Kako se radi o višegodišnjim zasadima, kafa je veoma ranjiva na promenljivost klime i širenje štetočina i bolesti kojima je neprestano izložena.
Opet nas čeka poskupljenje kafe?
Uzimajući u obzir osetljivost biljke na klimatske promene, autori nekoliko različitih studija došli su do zaključka da bi već do sredine veka uslovi na današnjim plantažama mogli da postanu neadekvatni za kafu.
U izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) o bezbednosti hrane navodi da će se Etiopija oprostiti od petine oblasti u kojima uspeva kafa ukoliko tamošnja temperatura poraste za 2,4 °C.
Projekcije su još sumornije za Nikaragvu: preko 90 odsto pogodnog zemljišta nestalo bi u slučaju da se ova država zagreje za 2,2 °C.
Prema istraživanju iz 2019. godine, kafa ni danas nije imuna na rizike nastale usled klimatskih promena: zbog porasta temperature i manjka padavina smanjuju se prinosi, ali i kvalitet samog zrna.
Dok neka područja trpe gubitke, drugima globalno zagrevanje ide na ruku – naime, teritorije koje su udaljenije od ekvatora i sa većom nadmorskom visinom mogle bi vremenom da postanu odgovarajuća staništa za kafu.
Ali, kako ističu naučnici, viši predeli možda nemaju dovoljno duboku i bogatu zemlju za plantaže ili se već koriste u druge svrhe, na primer za proizvodnju traženijih useva.
Sa druge strane, kafa je demonstrirala svoju važnost u borbi protiv klimatskih promena: agrošumarski sistemi u kojima drveće raste u simbiozi sa višegodišnjim kulturama, kakva je i ona, mogu da budu efikasniji u skladištenju ugljenika u odnosu na one koji sa jednogodišnjim biljkama.
Plantaže kafe u polusušnim regionima doprinose povećanju pokrivenosti stablima zahvaljujući prirodnoj regeneraciji, a shodno tome smanjuju se štetne emisije.