Vlada Srbije usvojila je Program za suzbijanje sive ekonomije za period 2023–2025. godine, u kom se navodi da su ciljevi povećanje formalne zaposlenosti i rast novoosnovanih preduzetničkih radnji u 2023. godini, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.
U Programu se navodi da siva ekonomija predstavlja društveni izazov, koji je izuzetno kompleksan. Posledice sive ekonomije su brojne, a među najznačajnije spadaju nelojalna konkurencija, smanjeno poverenje u institucije sistema, usporavanje privrednog rasta, manja efikasnost u naplati javnih prihoda, kao i niži kvalitet javnih usluga koje država pruža privredi i građanima.
Zato, kako piše u Programu, za rešavanje ovog problema potrebne su aktivne i sistemske mere javnih politika.
Cilj je, takođe, da se broj novoosnovanih preduzetnika poveća sa 34.205 koliko ih je bilo u 2021. godini na 39.156 u 2023. godini.
SIVA EKONOMIJA NAJVIŠE U GRAĐEVINARSTVU, RASTE KOD ZANATSKIH USLUGA
Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije prvi put je formirano 2015. godine, a u decembru 2022. godine doneta je nova Odluka o obrazovanju Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.
Zadatak tog tela je da koordinira rad državne uprave i usmerava aktivnosti koje se odnose na pripremu, reviziju i implementaciju Programa za suzbijanje sive ekonomije. Predviđeno je da Koordinacionim telom predsedava ministar finansija, piše u novom Programu.
Cilj Programa 2023–2025. godine, kako je definisano u tom dokumentu, je da se smanji udeo sive ekonomije u ukupnoj privrednoj aktivnosti u Srbiji.
Obim sive ekonomije (po monetarnom metodu) prema proceni Ministarstva finansija iznosio je 20,1 odsto BDP-a u 2021. godini, dok je cilj za 2025. godine 18 odsto BDP-a.
Jedan od ciljeva je, kako se navodi u Programu, jačanje kapaciteta inspekcija i prekršajnih sudova, unapređenje postupka poreskog nadzora i prijave, zatim fiskalno i administrativno rasterećenje legalnog poslovanja.
Mere u okviru ovih ciljeva usmerene su na jačanje kapaciteta i koordinacije inspekcija radi efikasnijeg nadzora nad sivom ekonomijom, ali i na procesuiranje prijava iz oblasti sive ekonomije od strane prekršajnih sudova, piše u novom Programu.
Vlada je 2015. godine pokrenula sistemsku borbu protiv sive ekonomije donošenjem prvog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Taj program je, kako piše u tom dokumentu, u petogodišnjem periodu doprineo smanjenju neformalne zaposlenosti za 3,1 procentnih poena.
Kako je prošle godine prenela Nova ekonomija, prema mišljenju privrednika, siva ekonomija je najpristunija u građevinarstvu, a raste i kod zanatskih usluga.
Privrednici smatraju da su glavni razlozi postojanja sive ekonomije visoko poresko opterećenje zarada i parafiskalni nameti.
Trend neprijavljivanja radnika i profita se smanjuje, pokazuju NALED-ova istraživanja