Ima li svetla bar na kraju tunela

Vreo kraj 2014. godine, oličen u sve jačim neprijateljstvima u Ukrajini, nastavio se i početkom nove godine. Dva meseca koja su za nama ne daju ni procenat više šanse perspektivi mira od stare godine. Naprotiv. Svet je u previranju. Heraklitovsko panta rei na najbolji mogući način opisuje trenutno stanje sveta. Krize se gomilaju, svet se nezaustavljivo kreće iz sukoba u sukob. Osvrnuću se na nekoliko problema koji su obeležili početak 2015. Od ukrajinske krize koja ne pokazuje znake mogućeg smirivanja, preko turbulencija koje potresaju evrozonu, jačanja Islamske države i povećanja islamofobije širom Evrope, koja opet uzrokuje porast broja terorističkih napada, teško je videti svetlo na kraju tunela. Međunarodna politika sve više liči na tamni vilajet – šta god da bude rezultat kajaće(mo) se. Iako predeo slikan tamnim bojama, dinamika međunarodnih odnosa nas uči da je jedino očekivanje koje se ispuni – nešto neočekivano.

Obeleživši prethodnu godinu i bacivši u senku čak i opstanak Islamske države, ukrajinska kriza se nastavila nesmanjenom žestinom i prethodnih meseci. Ofanziva proruskih snaga Donjecka i Luganska pokazala je punu nesposobnost zvanične kijevske vlade da kontroliše svoju teritoriju i spreči širenje pobunjenika. Tumačenja krize su različita. Za Zapad to je još jedan od pokazatelja autoritarnosti Vladimira Putina koji teži da povrati status velike sile kroz stvaranje ruske sfere uticaja, a za Rusiju odbrana od zapadnog imperijalizma čiji je konačni cilj razbijanje Rusije i otimanje prirodnih bogatstava Sibira.

Velika geopolitička igra

Istina je negde između. Uzroci se možda nalaze pod naslagama ideoloških stavova, propagande i praznih političkih priča, ali su posledice više nego očigledne. Izgubljeno je na hiljade života građana Ukrajine, njena ekonomija uništena, a poverenje izgrađivano decenijama nakon Hladnog rata među svetskim silama polako nestaje. Zajedno sa ekonomskom krizom koja već godinama potresa svet, dalekosežnost ove krize zasad se ne može proceniti. U velikoj geopolitičkoj igri čini se da svi gube. Ekonomske sankcije koje je EU uvela  Rusiji su počele da uzimaju danak padanjem vrednosti rublje, zajedno sa problemima nastalim ogromnim padom cene nafte na osnovu kojeg Rusija planira svoju ekonomiju. Pad ionako niskog životnog standarda uslediće već ove godine. A ne zaboravimo kako je došlo do urušavanja SSSR-a. Evropska unija pokazuje sve manjkavosti sopstvenog uređenja kao sistema koji pokušava da artikuliše glas 28 grla. Nedostatak realne, tvrde moći, EU pokušava da nadoknadi svojim ekonomskim merama, ali i za njih ona plaća značajnu cenu, pre svega zbog energetske zavisnosti od ruskog gasa koji prevashodno dolazi preko Ukrajine.

Ipak, najviše strada Ukrajina. Iz dana u dan postaje sve veća enigma kako će građani te države da žive zajedno kada se sve završi. Nada da će mirovni proces u Minsku doneti mir pokazuje se kao relativno uzaludna. Iako su potpisana dva sporazuma o primirju, simptomatično nisu ih potpisali glavni igrači, na terenu se ne sprovode, već se sukobi nastavljaju. Realizam potiskuje idealizam. Tvrda moć meku moć.

Dužan kao Grčka

Evropska unija ima i svoje unutrašnje probleme, pre svega krizu ekonomije širom evrozone. Najveća personifikacija te krize je Grčka. Po ko zna koji put opravdana je izreka „dužan kao Grčka“. Ogromni dugovi uslovili su teške reforme koje su za posledicu imale potpunu promenu reljefa političke scene. Nezapamćeni uspeh levičarske koalicije „Siriza“, koja je na talasu platforme o odbacivanju teških uslova poverilaca osvojila 149 mandata od 300 u parlamentu Grčke, zazvonio je kao alarm širom Evropske unije u izbornoj godini za mnoge vlade članica. Među njima je i Španija, čiji je narodni pokret Podemos već pokazao snagu kakvu ima Siriza i najavio da će se i u Španiji do kraja godine promeniti lice politike. Ostatak EU na čelu sa Nemačkom nije raširenih ruku prihvatio izbor grčkog naroda, kao ni najave novog grčkog premijera Ciprasa i njegovog ministra finansija Varufakisa da se promene aranžmani kojima se Grčka obavezala da vrati stotine milijardi evra dugova.

Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“