Kako će korona uticati na privredu i mere za oporavak

Bitno je da se ne zakasni

Pored kašnjenja čitavog procesa, nedostaje mera pomoći vlasnicima mikro i malih preduzeća, ugostiteljskim radnjama, frizerskim i kozmetičkim salonima i sl. To su svi preduzetnici koji su verovatno najjače pogođeni ovom krizom. Naime, pored zaposlenih, u njihovom poslovanju značajnu ulogu imaju i fiksni troškovi, koje oni zbog prestanka rada neće moći da plaćaju. To će dovesti u opasnost njihovo preživljavanje. Istovremeno, svedoci smo da mnogi od njih, da bi preživeli, rade „na crno“

Svet se u prvoj polovini 2020. godine nalazi pred ekonomskom krizom veoma neizvesnog ishoda. Nije zabeleženo u novijoj ekonomskoj istoriji, od vremena kriza izazvanih svetskim ratovima, da je čitav svet bio pogođen ovakvim talasom neizvesnosti za budućnost ekonomije. Ekonomski eksperti sa druge strane nemaju iskustva sa ovakvim krizama, pa nije nerealno da se sve završi kao tokom krize 1929-1933, kada je strah od inflacije (ispostavilo se nerealan) doveo do ekonomske depresije do tada neviđenih razmera. To se može naslutiti i na osnovu do sada donetih mera u svetu. Vlada Srbije je takođe donela set fiskalnih i monetarnih mera za prevazilaženje krize. Iako su neke od njih „na pravom putu“, stiče se utisak da je čitav paket napravljen da prvo zadovolji političke pa tek onda ekonomske „apetite“. To se pre svega odnosi na neselektivnost mera, nepotreban populizam i kašnjenje čitavog procesa. 

Specifičnosti krize u 2020. godini

Ova kriza je specifična iz nekoliko razloga. Prvo, uzrok krize nije ekonomske prirode. Možemo reći da je kriza više društvena nego ekonomska. Ekonomska kriza će biti samo jedna od posledica. Drugo, ekonomska kriza je posledica pada tražnje prouzrokovanog ograničavanjem kretanja ljudi i robe, kako na lokalnom i nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, a sve zbog straha od širenja zaraze. Treće, dok se ne završi pandemija, život se verovatno neće vratiti u normalu. U ovom trenutku, osim nagađanja, niko ne zna kada će se to desiti. Dakle, postoji velika neizvesnost po pitanju trajanja pandemije. Ta varijabla je i ključna prilikom procene koje su to mere potrebne za izlazak iz krize. Bez jasne vizije dužine trajanja pandemije, teško je proceniti dubinu krize. Četvrto, iz prethodnog sledi da imamo dve faze, tj. dva koraka u prevazilaženju krize. Prva faza je period dok traje pandemija, druga je period nakon pandemije. Jedna ista mera verovatno neće biti efikasna u oba perioda. Probaćemo, zato, da se ovde skoncentrišemo na bitne elemente i specifičnosti prve i druge faze u prevazilaženju krize, kako bismo bili u stanju da predložimo neke smernice za odabir adekvatnih mera ekonomske politike, te da damo komentar na već predložene mere Vlade.

Za svega dve nedelje tokom marta 2020. došlo je do pada ekonomske aktivnosti u Srbiji izazvane ograničavanjem kretanja ljudi i robe. Otuda prva specifičnost da je pad tražnje izazvan merama države za borbu protiv pandemije, a ne ekonomskim razlozima. Nisu svi sektori privrede istovremeno pogođeni merama za borbu protiv pandemije, što je druga specifičnost. Ekonomska aktivnost u sektorima poput turizma, putničkog saobraćaja i ugostiteljstva u potpunosti je zaustavljena. Sa druge strane, promet u trgovini na malo robi široke potrošnje u drugoj polovini marta imao je neverovatan porast, pre svega usled povećanje potrošnje građana. Dakle, selektivnost i jasni kriterijumi dodele pomoći su neophodni. 

Zatim, nije svima neophodna ista vrsta pomoći. Neki sektori privrede imaju problem sa poslovanjem generalno (nemogućnost plaćanja zaposlenih, servisiranja kreditnih i drugih obaveza, te fiksnih troškova i dr.), dok drugi imaju problem pre svega sa tekućom likvidnošću usled usporenog prometa sirovina i robe preko granice. Samim tim, potrebno je napraviti najmanje dva seta različitih mera kako bi se svakom kome je to potrebno pomoglo na pravi način, što čini još jednu specifičnost ove krize. 

Mere u prvoj fazi moraju da budu kratkoročne i brze, dok se ne „ugasi požar“ i ne prođe vanredno stanje. U međuvremenu će se na osnovu sagledavanja posledica krize definisati dugoročnije mere. Konačno, brzina je u ovoj fazi bitnija od preciznosti. Deo privrede je pacijent koji ima otvorenu ranu i obilno krvarenje i prvo što moramo da uradimo jeste da to krvarenje zaustavimo kako bismo mu spasili život. Posle ćemo, kada opasnost prođe, razmišljati o merama za oporavak. Da rezimiramo, neophodno je donošenje jednog broja mera pomoći fizičkim i pravnim licima koja trpe direktne posledice prouzrokovane prestankom aktivnosti, smanjenim obimom međunarodne razmene, trenutnim gubitkom tržišta ili donetim odlukama države.

Nastavak teksta možete pročitati u 70. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara