Everydays: The First 5000 Days

Kolaž američkog umetnika Beepla postao je najskuplja digitalna slika ikada, kupljena na aukciji putem blockchaina u vrednosti većoj od 69 miliona dolara.

Umetničko delo pod nazivom Everydays: The First 5000 Days, aukcijska kuća Christie´s je 25. februara uvrstila na listu digitalnih aukcijskih umetničkih dela za samo 100 dolara i time je ovo delo postalo prvo digitalno umetničko delo stavljeno na prodaju, ili kako se to u svetu aukcionarstva kaže “pod čekic”. Kako je umetničko delo poslednjeg dana aukcije dostiglo vrednost od 69.346.250 američkih dolara, oko 22 miliona ljudi je putem Christie´s sajta bilo spremno da plati poslednju bidovanu vrednost koju je slika dostigla.

Široko interesovanje za ovo delo podstaknuto je nedavnim procvatom kripto umetnosti, ili onim sto se u digitalnom svetu naziva “NFT zlatnom groznicom”.

Možda ste čuli da je u proteklih mesec dana, ili približno toliko, tržište umetnosti NFT-a, odnosno čisto digitalne slike ili video zapisa, bez ijednog opipljivog postojanja tradicionalnih umetničkih dela prosto eksplodiralo.

Šta je u stvari NFT?

NFT (non fungible token) ili nezamenjivi token, je sertifikat o autentičnosti zasnovan na blockchainu koji se može dodeliti virtuelnim umetničkim delima radi provere njihovog porekla i vlasništva. Šta to konkretno znači? Ako je nešto zamenjivo, to znači da nije jedinstveno, to je roba. Samo originalno umetničko delo je nezamenjivo, interpretacija originalnog umetničkog dela nije, ona je zamenjiva. Najprostiji primer je neka umetnička slika i njena reprodukcija ili fotografija. Nezamenjivi token, NFT, je digitalna interpretacija toga. Neko može imati kopiju istog digitalnog umetničkog dela, ali to nije originalna datoteka. NFT-ovi mogu predstavljati digitalne datoteke kao što su umetnost, audio, video i drugi oblici kreativnog rada.

Pojava NFT omogućila je da se originalna digitalna umetnička dela najnormalnije prodaju i kupuju, da se mogu umnožavati, prodavati, kolekcionisati i da se može trgovati sa njima radi zarade baš kao i sa opipljivim, ”fizičkim” umetničkim delima. 

Da li je ovo početak sledećeg poglavlja u istoriji umetnosti ili neki novi hir sa ograničenim rokom trajanja? Ipak NFT posluje putem kripto valute, što samo po sebi kod nekih unosi nevericu.

Poslednjih 20 i više godina umetnici koriste razne hardvere i softvere za stvaranje svojih dela i njihovu distribuciju na internetu, ali do sada nije postojao pravi način da se umetnička dela digitalno tržišno poseduju i kolekcionišu. Sa NFT-om su se stvari pomerile u pravcu prometa umetnosti, novog poglavlja u istoriji umetnosti - digitalnoj umetnosti.

Beeple, čije je pravo ime Mike Winkelmann je na svom Instagram profilu objavljivao svakog dana, od maja 2007. godine po jedno digitalno umetničko delo. Za 13 godina rada stekao je skoro dva miliona pratilaca. Everydays: prvih 5000 dana je kolaž njegovih postova tokom svih ovih godina.

Ovo nije prvo digitalno delo koje je Beeple uradio. Prethodila su dva rada iz oktobra 2020. godine, takođe podržana od NFT-a, koja su dostigla cene od 66.666 dolara svako. Nekoliko meseci kasnije, u februaru ove godine jedno od ovih umetničkih dela preprodato je na kripto tržištu za sto puta vise, 6.6 miliona dolara.

Zahvaljujući NFT-u, bilo koji digitalni artefakt se sada može pojaviti na tržištu, može mu se dodeliti njegov NFT radi verifikacije njegove autentičnosti i naknadnog eksploatisanja. To se ne odnosi samo na umetnička dela. Osnivač twitera Jack Dorsey stavio je putem NFT-a svoj prvi tweet na aukcijsku prodaju za koji se očekuje da će dobiti više od 2.5 miliona dolara. Ali opet, ako kupite NFT nećete dobiti fizički predmet. Možda ćete moći da pokažete svoj sjajni, novi NFT na video ekranu ili mobilnom telefonu i to je otprilike to. Često niste vlasnik same slike ili autorskih prava, mnogi NFT-ovi se mogu naći na mreži, svuda. Ono što NFT čini jedinstvenim često je u kodiranju - u stvari posedovanjem NTF-a kupujete potvrdu o autentičnosti, ili kako je rekao New York Times, kupujete “prava hvalisanja”.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs