Da li će Evropa uvesti takse na emisiju gasova

Kako postati „Fit za 55“

Stanovništvo će morati da promeni ne samo automobile koje sada koristi, već i da uloži u promenu načina grejanja i izolaciju stanova; mnoga radna mesta će biti dovedena u pitanje zbog tranzicije ka „zelenoj ekonomiji“, a jeftine avio-karte za putovanja ka egzotičnim destinacijama verovatno će biti samo uspomena. Efekti tih mera neće zaobići ni Srbiju

Evropska komisija (EK) je sredinom jula predstavila ambiciozno planiran paket od 13 zakonskih predloga (nesretno) nazvan „Fit za 55“. Namera EK je da se unutar EU smanji emisija gasova koji podstiču efekat staklene bašte do 2030. godine za 55% u odnosu na nivo iz 1990. godine, kako bi se do 2050. godine postigla takozvana klimatska neutralnost, odnosno nulta emisija tih gasova. 

Na efekat staklene bašte utiče čitav niz gasova kao što je metan a ne samo uglјen-dioksid, ali se za obračun ukupne emisije koristi njihov ekvivalent u uglјen dioksidu (dalјe u tekstu će se zato pominjati samo uglјen-dioksid).

Tako ambiciozan cilј podrazumeva drastične promene ne samo u privrednom ambijentu već i veliko zahvatanje iz džepova građana EU. Stanovništvo će morati da promeni ne samo automobile koje sada koristi, već i da uloži u promenu načina grejanja i izolaciju stanova; mnoga radna mesta će biti dovedena u pitanje zbog tranzicije ka „zelenoj ekonomiji“, a jeftine avio-karte za putovanja ka egzotičnim destinacijama verovatno će biti samo uspomena. Efekti tih mera neće zaobići ni Srbiju, pošto će razni nameti koji se planiraju biti usmereni i ka državama koje trguju sa EU, a Unija je naš najveći trgovinski partner.

Neslavan početak

Još pre objavlјivanja predloga EK naziv „Fit za 55“ izazvao je podsmeh i sprdnju, uz asocijacije da podseća na „naziv joga-kluba sa periferije“ ili aplikaciju za flert između odraslih.

Međutim, sprdnja oko nesretno odabranog naziva (u međuvremenu se od njega odustalo) je sitnica za prepreke na koje je plan naišao već na samom početku. Već prilikom glasanja šest komesara je bilo uzdržano, a jedan (komesar Han) je bio protiv, uz insistiranje da se to zapisnički konstatuje, što se prvi put dogodilo od početka rada ovog sastava EK. Brojne primedbe su stigle i od niza država članica EU.

Ukidanje proizvodnje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem

Komisija planira da se od 2035. godine prestane sa proizvodnjom automobila sa unutrašnjim sagorevanjem (benzinski i dizel motori), uz očekivanje da do 2050. godine u EU sva vozila budu klimatski neutralna. To praktično znači prelazak na električne automobile, pošto se za sada ne vidi mogućnost da se koristi neko ekološki čisto gorivo u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. 

Oporezivanje korišćenja uglјovodonika 

Do sada je EU posebnim „karbonskim“ kvotama (Emissions Trading System-ETS) koje su morale da se kupuju, pa su de fakto imale efekat oporezivanja, opteretila proizvodnju struje i niz fabrika, ali uz izuzimanje klјučnih energetski intenzivnih proizvoda kao što su cement, čelik i veštačka đubriva. 

Primena ETS je dovela do drastičnog povećanja cene struje iz termocentrala na ugalј, tako da je gradnja novih kapaciteta na ugalј, pa čak i modernizacija postojećih, postala neisplativa. Indirektna posledica je bila porast cena struje za stanovništvo i industriju, pošto je proizvodnja energije iz uglјa bez ETS i dalјe mnogo jeftinija nego struja dobijena iz vetrogeneratora ili solarnih panela.

Izuzetaka za proizvodnju cementa i drugih artikala više neće biti. Što je još značajnije, predviđa se proširenje sistema „kupovine kvota“ na pomorski transport, avio-saobraćaj, kamionski prevoz, kao i na grejanje domaćinstva.

Novi socijalni fond

Nije teško zaklјučiti da će cena primene mehanizma ETS biti prevalјena sa kompanija na teret građana - krajnjih potrošača. Pri tome će nesrazmerno biti pogođeni siromašni slojevi; troškovi za grejanje čine nekoliko puta veći deo kućnog budžeta kod lјudi sa niskom primanjima nego kod imućnijeg dela stanovništva. Pored toga, ugroženi slojevi stanovništva žive po pravilu u nekvalitetnim stanovima, sa lošom izolacijom gde se troši i mnogo više energije za grejanje nego u modernim i skupim, energetski efikasnim zgradama.

Komisija zato predlaže da se 25% sredstava koja se prikupe od prodaje ETS kvota, kao i deo sredstava iz budžeta EU, iskoristi kao stimulacija stanovništvu za kupovinu novih vozila, izolaciju stanova i promenu energenta za grejanje kako bi lakše podneli udar te tranzicije. Države-članice treba da pripreme planove za raspodelu tih sredstava koje mora da odobri EK, kao i da obezbede sopstveno učešće. Fond koji se planira za tu namenu biće 72 milijarde evra. Korišćenje tih sredstava imaće da prođe kroz nimalo jednostavnu birokratsku proceduru (projekti, ponude, razne saglasnosti i slično).

Namera Komisije je da uz pomoć tog fonda izbegne eventualne proteste. Pokušaj uvođenja „zelenih“ taksi na gorivo u Francuskoj pre nekoliko godina (koje su neuporedivo bezbolnije od predloženog paketa) doveo je do eksplozije nezadovolјstva u protestu „žutih prsluka“, pa je vlada brže-bolјe odustala od tih planova. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.