Da li ćemo se voziti brzim prugama ako ne bude imao ko da ih održava? Rade se pruge za vozove od 200 kilometara na sat, a železničari žive na minimalcu
Razdvajanje Železnica Srbije na četiri celine 2015. godine povećalo je probleme u radu celokupnog železničkog sistema, tvrde predstavnici sindikata za Novu ekonomiju. Prema rečima zastupnika zaposlenih, kreiranje izdvojenih preduzeća nije problem samo zbog poslovanja, već i zbog funkcionalnosti pružnog sistema. Rečeno srpski, radovi na prugama često nisu u skladu sa standardima ili da su veoma loše izvedeni, objašnjavaju sindikalci.
Podelu srpske železnice na akcionarska društva – holding „Železnice Srbije“ koji je preuzeo deo dugova i viška radnika, Infrastrukturu koja održava pruge, Srbija voz koji prevozi putnike, i Kargo koji transportuje robu – logično je pratilo i povećanje administracije.
Svaka uprava morala je da oformi svoj menadžment, tako da smo od jednog generalnog direktora dobili četiri, od dva izvršna direktora njih osmoro, računovodstvo se povećalo četiri puta… Plate zaposlenih koji rade na konkretnim poslovima su, s druge strane, sve bliže „minimalcu“.
Iako se reforma nekadašnjeg JP Železnice Srbije često navodi kao uspešan primer uvođenja reda u javna preduzeća zbog nominalnog povećanja produktivnosti, sindikalci ukazuju da njihove kolege napuštaju sistem uprkos tome što otpremnine više ne postoje. Odliv radne snage će se tek odraziti na poslovanje, tvrde zaposleni, koji se pitaju i čemu će nam služiti brze pruge ako ne budemo imali inženjere koji će ih održavati.
Niko neće u železnicu
Saša Jocić, predsednik Regionalnog granskog sindikata Železnica Srbije za Novu ekonomiju ocenjuje da je razdvajanje preduzeća na više celina sprovedeno „izuzetno loše, a da se u radu krše zakonski propisi i norme kao nikada pre“. Prema njegovim rečima, problemi su mnogostruki, mnogo toga ne funkcioniše, a i finansijski gubici su uvećani.
„Od (četiri celine), holding je već trebalo da prestane sa postojanjem, a živeće još ko zna koliko. Nije unapređeno poslovanje, naprotiv, unazađeno je za dugi niz godina. Svako akcionarsko društvo misli da je u pravu, a nesporazumi i gubici u poslovanju se gomilaju, iako je broj zaposlenih smanjen za 5.000 do 6.000 ljudi“, kazao je Jocić.
Enormno smanjenje broja zaposlenih najviše se odrazilo na izvršne službe, što je prema njegovoj oceni ugrozilo bezbednost železničkog saobraćaja. S druge strane, u pojedinim društvima je čak povećana administracija, kao i broj direktora.
„Fali nam mnogo mašinovođa, otpravnika, skretničara… Ali zato imamo primljene zaposlene na privremeno-povremenim poslovima sa ogromnim primanjima, za koje se i ne zna šta rade. Upravljanje železničkim društvima treba da se prepusti železničarima, a ne političarima i kadrovima stranaka. Oni rukovode kako hoće, a ne kako treba i mora. Imamo v. d. generalnog direktora dugi niz godina, čime su prekršene sve zakonske norme.“
Ko kome šta duguje
Jocić dodaje i da su odnosi među novoformiranim preduzećima pogoršani time što se „ne zna ko kome i šta duguje“, kao i zato što se ne poštuju tržišni principi rada. Prema njegovim rečima, iako su novi sistemi formalno u potpunosti nezavisni u poslovanju, verovatno dolazi do međusobnog „prelivanja novca“.
„Nije okončana podela imovine i ne očekujemo je uskoro, kako se loše radi. Sporova ima i tek će ih biti, jer mnoga pitanja nisu ni otvorena. Ugasiće oni još (pruga), i ovo što imamo je u veoma lošem stanju, a radovi koji se izvode na revitalizaciji nisu često u skladu sa standardima ili su veoma loše izvedeni“, smatra Jocić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
