Kako da budemo pametniji i ne popustimo

Mudrost naspram inteligencije

Šta možemo da uradimo da bismo se oduprli potpadanju pod uticaj sadržaja u medijima i u drugim vidovima komunikacije, koji su bezvredni ili štetni za nas kao pojedince, ali i za društvo u celini?

U prošlom broju smo se pozabavili objašnjenjem uzroka zašto ljudi podležu i povode se za bezvrednim ili čak štetnim sadržajima i interakcijama u medijima, na društvenim mrežama i uopšte u prostorima javne komunikacije. 

Kao česte uzroke naveli smo nekoliko fenomena tipičnih za psihološku prirodu i funkcionisanje ljudi. Na prvom mestu, tu je pojava da ljudi više polažu na formu nego na sadržaj onog što se iznosi. Ljudi su zato skloni da precenjuju samouverenu, „našminkanu“ ili prezentaciju „sa visine“, čak i kada je ona neistinita ili sadržinski bezvredna ili besmislena, u odnosu na prezentaciju koja je istinita, zasnovana na činjenicama i logici, ali iznesena, na primer, na neutralan i nepretenciozan način. 

Jedan drugi psihološki fenomen, tzv. Daning-Krugerov efekat, „kaže“ da pojedinci sa manje znanja i kompetencija, paradoksalno, češće precenjuju svoje kompetencije i veruju da su pametniji ili sposobniji nego što u stvari jesu. Nasuprot njima obrazovaniji i kompetentniji ljudi su skloniji da sumnjaju u svoje kompetencije. Ovaj fenomen, u kombinaciji sa napred navedenim primatom forme, često stavlja nekompetentne ljude, ili one sa ograničenim znanjem, u povlašćen položaj, što se tiče moći uticaja na druge (posebno ako ti drugi, tj. posmatrači ili konzumenti poruka, imaju slab uvid u svoje mentalne procese ili u ljudsku psihološku prirodu uopšte). 

Kao dodatni uzrok podleganju površnim, glupim i štetnim sadržajima u javnom diskursu, naveli smo vrednosni sistem većine savremenih društava koja favorizuje inteligenciju, a na štetu mudrosti. Pri tome, pod mudrošću podrazumevamo sklonost i sposobnost neke osobe da sagleda celinu, da shvati šta je bitno, a šta nebitno, šta je vredno u dugoročnoj perspektivi i šta je moralno ispravno. Mudra osoba ima široku perspektivu i holistički pristup znanju.

Kada imamo ovo sve u vidu, postavlja se pitanje šta možemo da uradimo da bismo se oduprli potpadanju pod uticaj sadržaja u medijima ili u drugim vidovima komunikacije, a koji su bezvredni ili štetni za nas kao pojedince, ali i za društvo u celini. 

Postoji nekoliko korisnih stvari i te postupke možemo uslovno da podelimo u dve grupe, na ono što može da učini svako od nas, kao pojedinac i na ono sto možemo da učinimo kao zajednica, odnosno grupa pojedinaca ili društvo u celini. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.